Научни саветник у Институту за хемију, технологију и металургију Сања Сакан, један од аутора рада "Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији" објављеног у часопису "Нејчер", изјавила је да је са колегама направила искорак у односу на друге студије, јер њихов указује на то шта би требало да се обрати пажња пре него што се донесу одлуке о пројекту "Јадар".
Сакан је као стручњак за област животне средине, за недељник НИН истакла да је јадарит веома специфичан минерал, силикатне структуре и да је велика непознаница цео технолошки процес.
Истакла је да се у раду који је објавила са колегама највише проблематизује што су истражне бушотине повећале ниво токсичних елемената у околном земљишту и води.
"Ја нисам експерт за све, не знам много о технологији прераде, бавим се животном средином, токсичним елементима и знам шта може да представља проблем током рударских активности и шта се дешава када се рудник затвори. Комплексан минерал је у питању", рекла је Сакан.
Она je оценила да није могуће применити технологију екстракције литијума и бора из јадарита, а да то не представља велики ризик по животну средину, наводећи да говори као научник али и патриота коме је пре свега стало до науке и народа.
"Мислим да не треба жртвовати цео тај крај. Ја нисам против напретка, научник сам, али када се улази у велике пројекте, мора да се укалкулише ризик. Не треба жртвовати густо насељене области да би се отварали рудници и фабрика, по свету се то ради у слабо насељеним и ненасељеним деловима, раздвајају се рудници од места где су постројења за екстракцију, прерада се чак ради у другим земљама", рекла је Сакан.
На питање да ли је могуће да то буде раздвојено и у овом случају, или да јаловиште буде у неком другом делу земље, одговорила је да је овде предвиђено да све то буде на једном месту.
"Србија је зелена, пуна воде, такво нешто код нас није могуће. Ризик је јако велики. То нису само Недељице, то је гомила села, проблем је много шири него што се представља. То је проблем и за будуће генерације на том подручју", додала је Сакан, преноси РТС.
Навела је да, "где год да буде то јаловиште, говоримо о крају који је богат водом" и упозорила да "ви не можете знати шта ће бити за 20, 30 година. Ту у околини је био рудник Столице, па се после толико година појавио велики проблем када је пукла брана на јаловишту".
Она је недавно председнику Александру Вучићу у Малом Зворнику изнела резултате рада, на шта јој је Вучић узвратио позивом да буде део једног од државних тимова који би се бавили анализом потенцијалних опасности од рудника.
Сакан, међутим, на питање да ли ће тај позив прихватити, није конкретно одговорила, наводећи да је "искрено, научнички, али и од срца ушла у све ово".
Према њеном мишљењу, највећи проблеми пројекта "Јадар" јесу технологија екстракције литијума, отпадна јаловишта и транспорт, истичући да је брину "тим редом".
Професори Машинског и Рударско-геолошког факултета у Београду, заједно са главним научником компаније "Рио Тинто", затражили су од часописа "Нејчер - сајантифик рипортс" исправку или повлачење рада"Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији" професорке Драгане Ђорђевић, у којем је учествовала и Сања Сакан.