Зашто би Америка желела да руши режим у Србији и негује опозицију, када потпуно подржава ставове власти о рударењу литијума и Рио Тинту - упитао је помоћник државног секретара САД Џефри Пајат, наизглед невин и, чини се, потпуно збуњен тврдњама да Запад користи протесте да дестабилизује Србију. Њему је, додаје, само стало до будућности ове земље, коју ће, ако нас не лаже, експлоатација литијума сасвим осветлити.
Пајатова уверавања можда заиста и јесу истина – али их свакако треба проверити. Било би неозбиљно узети његове речи здраво за готово и не запитати се има ли помоћник државног секретара САД легитимитет да нас убеди да је наклоњен нашој добробити. Краће речено - имамо ли разлога да му верујемо?
Ко је Џефри Пајат?
Одговор на то питање пружа нам професионално "путовање" Џефрија Пајата кроз различите нивое америчке администрације и делове света, од Азије до Европе и Латинске Америке. И оно што је радио тамо где је био ангажован.
Радио је као заменик помоћника секретара Бироа за послове Јужне и Централне Азије и помагао у управљању односима САД од Казахстана до Индијског океана. Ангажован је био као заменик шефа мисије у Мисији САД при међународним организацијама у Бечу, представљајући Сједињене Државе у Међународној агенцији за атомску енергију, а радио је и у амбасади у Њу Делхију, конзулату у Хонг Конгу, Лахореу…
"Прославио" се, међутим, као амбасадор Америке у Украјини, и то у доба док је америчка администрација коју је тада у Кијеву персонификовала Викторија Нуланд активно учествовала у оркестрирању Евромајдана. Или, како они то воле да кажу: помагали су Украјини да изађе из кризе.
Пајат, ЦИА, руски утицај и Евромајдан
А како су помагали, јасно је из говора који је пред посланицима украјинске Раде одржао политичар Олег Царјов, 20. новембра 2013. године, дакле, уочи почетка масовних протеста у Кијеву.
Царјов је, наиме, тада отворено рекао да САД спремају удар на Мајдану. И да главну улогу у томе има управо Џефри Пајат.
"Организација 'Волја' пружила је убедљиве доказе да се на територији наше државе уз подршку и директно учешће америчке амбасаде спроводи 'Техкамп' пројекат који укључује припреме за подстицање грађанског рата у Украјини. Пројекат има за циљ обуку специјалиста за информационо ратовање и дискредитовање државних институција, као и обуку потенцијалних револуционара за организовање протестних акција за збацивање државног режима. Пројекат је под патронатом и вођством америчког амбасадора Џефрија Пајата", истакао је тада Царјов.
Потоњи догађаји, као што је познато, потврдили су истинитост упозорења Олега Царјова. Кога, на жалост, тад није имао ко да чује...
Но, зашто би се један амбасадор бавио прљавим пословима збацивања легитимно изабране власти Виктора Јануковича?
У сведочењу пред Комитетом за безбедност и послове владе 2020. године, Пајат је отворено рекао да је управо отпор Москви био у центру његовог украјинског аранжмана с тамошњим НВО сектором о коме је говорио Царјов.
Енергетика је, како је оценио, епицентар руског малигног утицаја у Украјини, као и у већем делу Европе, где "Русија наставља и данас да користи енергетику као политичко оруђе за вршење утицаја". И ту се потврђује оно што Руси одавно тврде - преврат у Украјини изведен је управо зато да би се ова држава склонила од руског утицаја, и да би Запад могао да је користи у складу са својим интересима.
У сведочењу пред Комитетом за безбедност и послове владе и Пајат детаљно сведочи о томе како је његов кијевски мандат изгледао – односно да је у Украјини директно сарађивао са ЦИА.
"Већина америчке спољне политике води се на нивоу амбасаде земље али од стране читавог тима земље. Тако да сам имао заменика, колеге из Стејт департмента, моје сараднике из ЦИА, ФБИ, Министарства правде, УСАИД-а. Због тога је присуство владе САД у иностранству тако ефикасно и јединствено", истакао је Пајат у сведочењу одржаном 22. септембра 2020.
УСАИД, према његовим речима, игра огромну улогу по свим питањима јер они имају техничку и финансијску експертизу. Реч је о владиној агенцији која се руководи командама и упутствима председника, државног секретара и Савета за националну безбедност, и чије се име и финансијска и друга експертиза појављују иза готово сваке обојене револуције у свету - па и Европмајдана.
Џефри у Казахстану: НЕД, НДИ и ИРА
По Пајатовом доласку у Кијев, украјински "Дан" пожелео је добродошлицу новом америчком амбасадору, и то уз похвале тадашњег извршног потпредседника Атлантског савета Сједињених Држава Дејмона Вилсона.
Вилсон, који је тренутно председник и извршни директор НЕД-а, иначе продужене руке ЦИА и мирођије у свакој обојеној револуцији, тада је, коментаришући личне особине Пајата, истакао је у похвалу новом амбасадору да је "Вашингтон послао искусног високог дипломату у још једном критичном тренутку за ову нацију".
А то искуство Пајат је стицао и у Казахстану.
Како га је стицао - откривају "Викиликс" и процурели мејлови Хилари Клинтон. У једном од њих, датираном на 13. јануар 2012, види се да су Пајата, кад је пре Украјине био службено задужен за Казахстан, тамо оптуживали за везу и са НДИ (који је практично крило Демократске странке), али и са организацијом ИРИ која је НДИ-ов републикански близанац. Сви они, исто као и НЕД, у мисији су "ширења демократије" на амерички начин.
"Министар спољних послова Идрисов је у својој дискусији од 11. јануара са Пајатом истакао забринутост казахстанске владе због активности НДИ-а и ИРИ-а, за које је рекао да постају превише активне у ангажовању на друштвеним мрежама и активностима повезаним са арапским пролећем. Казахстански званичници су истакли да многе наше политике у тој земљи, укључујући подршку организацијама као НДИ, подстичу револуцију", пише у мејловима.
Додаје се да се Пајат домаћинима правдао како ништа нерегуларно не види у деловању ових НВО, и "позвао их да не верују свему што прочитају на интернету", иако је касније казахстанска страна открила да је њихов извор информација била обавештајна служба.
Пајат је након оваквог одговора одусто од даље дискусије с Казахстанцима, јер, ако се неко разуме у послове обавештајаца, то је управо он.
Само "тајно" и "поверљиво"
Документи "Викиликса", наиме, показују да се Пајат бавио обавештајним макар колико и својим званичним, дипломатским послом. Јер велики број докумената које је објавио "Викиликс", као поверљиве или тајне класификовао је управо Пајат, што показује да је он имао овлашћење за приступ највећим тајнама америчке спољне политике - што није карактеристика било којег њиховог дипломате.
Али то и није чудно, не само због блиске сарадње са ЦИА и њеним сателитима у Украјини о којој је сам говорио, него и због чињенице да је, док је био у Вашингтону, био члан Савета за националну безбедност (1996-97) у коме седе шефови свих обавештајних служби САД.
Савет са седиштем у Белој кући, део је Извршне канцеларије председника Сједињених Држава, а чине га виши саветници за националну безбедност и званичници кабинета. Списак чланова овог тела практично је књига "Ко је ко" у америчкој шпијунској заједници.
Допринос Пајата америчким обавештајним службама и у том периоду био је огроман - документација "Викиликса" показује да је он још 1998. године класификовао поверљиве депеше, на пример из Пакистана, а садржај докумената које је класификовао открива шта су му биле сфере интересовања.
"Викиликсова" депеша 07NEWDELHI2142_a показује да је Пајат имао и своје доушнике. Овај документ, наиме, открива да је садашњи борац за српску литијумску перспективу својевремено сарађивао са извесним Рајаном, бившим службеником индијског Министарства спољних послова, који му је открио како иранска влада наводно подмићује најзначајније индијске личности, како би спровели нешто попут "информативног пуча", односно преокренули јавно мњење и усадили им проиранске и антиамеричке ставове.
Из депеше 06NEWDELHI4826_a види се да се бавио и заташкавањем шпијунског скандала у овој земљи.
"Синг (министар спољних послова Индије) је искористио састанак да изнесе недавне наводе индијске штампе (првенствено у 'Индијан експресу') да је амерички дипломата користио наш форум за сајбер безбедност да регрутује официре у Секретаријату индијског Савета за националну безбедност, жалећи се да ће ова претерана епизода дати индијским обавештајним агенцијама изговор да буду непоколебљиве и не сарађују са САД".
И не само то, него је из депеше под ознаком 09UNVIEVIENNA345_a видљиво да је пажљиво пратио чак и шта севернокорејску делегацију занима на симпозијуму ИАЕА.
Пајат је наиме као поверљив класификовао документ о састанку на коме се говорило о томе да је севернокорејски званичник на штанду канадске фирме узео брошуре за три уређаја за детекцију радијације: уређај инсталиран на авионима за лоцирање депозита уранијума, ручни уређај за детекцију зрачења и вертикални уређај који се користи за откривање радијације у лукама и границама. То, каже, указује на дугорочни и стратешки интерес Северне Кореје за даљи развој нуклеарних програма.
Са оваквим бекграундом, Џефри Пајат дефинитивно се потврдио као поуздан сарадник ЦИА, али му то не иде у прилог када је реч о његовом кредибилитету да саветује Србију било којим поводом. Сваку његову реч, од изјава о користима литијума до заклињања да Америка нема жељу да руши српску власт, треба узети с резервом. Јер, очигледно је реч о професионалцу са дебелим залеђем у једној од најважнијих америчких агенција.
А знамо шта је филозофија ЦИА. Како је то рекао бивши шеф ове агенције Мајк Помпео: "Лагали смо, варали, крали. Имали смо читаве курсеве и обуке о томе."