Балкан, буре барута Европе, кључа, а иза свега стоји тројка Русија-Кина-Иран, пишу у ауторском тексту за амерички "Хил" виши научни сарадник у Центру за слободу Маргарет Тачер при Херитиџ фондацији Макс Приморац и председник Института за истраживање хибридних сукоба Гордан Акрап.
Рецепт који нуде Приморац, бивши службеник америчке Агенције за међународни развој (УСАИД) и Акрап, геополитички аналитичар, како га често представљају хрватски медији, за гашење пожара је једноставан: казните Србију.
Притисцима, санкцијама и ударом на Српску православну цркву. НАТО који је стављен у наслов чланка, у самом тексту се не помиње, па може само да се претпостави да би овај војни савез требало да буде извршилац "специјалног задатка Балкан".
Аутори подсећају на недавни дипломатски спор између Хрватске и Црне Горе и упозоравају Белу кућу да обрати пажњу на то да су "руски отисци прстију свуда по томе".
"Сукоб потиче од недавног гласања у црногорском парламенту да се Хрватска окриви за злочине из Другог светског рата које је починио пронацистички немачки режим", излаже своју верзију догађаја, како историјских, тако и оних актуелних, овај двојац.
И објашњавају да је гласање било покушај да се осујете напори прозападног премијера земље да извуче малу републику од 600.000 грађана из политичке орбите Москве. Јер Црној Гори треба одобрење Хрватске да приступи Европској унији, додају они. А због резолуције с руским отисцима две земље су се посвађале.
И као што су у НДХ Немци управљали логором Јасеновац, како нас уче двојица аутора који говоре о "пронацистичким немачком режиму", тако је и "великосрпска идеологија изазвала насилни распад Југославије", како пишу.
Разматрајући, наиме, како Русија држи "под сталном опсадом" малу Црну Гору, чланицу НАТО-а "кроз покушаје пуча, сајбер нападе, финансирање проруских политичких партија и кампање дезинформација путем медија под руском контролом", аутори долазе до главног кривца: Србије.
Не улазећи у детаље попут тога да је актере "пуча" суд (можда проруски?) ослободио свих оптужби у недостатку доказа, нити нам објашњавајући какву је то Андрија Мандић "клеветничку кампању водио против Хрватске" резолуцијом о злочинима у НДХ, односно да ли то Хрватска баштини традицију и историју НДХ, аутори прелазе на сецирање "руског проксија". Србију, наравно.
Списак оптужби изнет у тексту је невероватан: од насилног распада Југославије због великосрпске идеологије, преко директне претње свим суседима помињањем "српског света", до "српског шовинизма који је натерао муслиманске лидере у БиХ да оживе везе са Ираном и дају про-Хамасовске изјаве". Муслиманске лидере у БиХ, ако неко није знао, радикализовали су Срби шовинисти, они што живе у Горњој Маочи или су ветерани одреда "Ел муџахедин" са пасошом БиХ.
Надаље, тврдњом да је српски свет јединствени ентитет, Србија је директна претња за њене суседе, земље где живе српске заједнице у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Косову и Северној Македонији, наводи се у тексту.
Србијанци, дакле, даље руке од Срба.
САД и Европа покушали су да Србију уведу у 21. век, како се наводи, па пошто нису успели време је за предлоге аутора из нама "пријатељских земаља".
Двојица аутора предлажу четири ствари које амерички лидери, како су навели, морају да ураде. Занимљиво је што се позивају само лидери САД, док се Европа, која седи на бурету барута за које се фитиљ спрема да упали распомамљени "српски свет" готово и не помиње.
Дакле, прва ствар коју амерички лидери треба да ураде: "отворено да подрже Косово и одбију српске напоре да га дестабилизују". Тзв. Косову треба обезбедити инвестиције "како бисмо ојачали ову про-америчку земљу", а Србији ускратити сваку помоћ САД "док не престане са претњама војном инвазијом и не призна независност Косова".
Друго: подржати Хрватску као решење за окончање енергетске зависности Источне Европе од руске нафте и гаса, наводи се даље. ЈАНАФ ће подмирити енергетске потребе Мађарске, Словачке, Србије, Босне и Херцеговине и других, тврде аутори. А кад хрватски шеици испоруче Србији нафту, брзо ће она заборавити и Москву и Јасеновац.
Трећи предлог плана Приморац-Акрап је "ширење режима санкција против српских актера који промовишу дестабилизујуће активности Русије у Црној Гори и региону. Ово би требало да укључи локалне медије под контролом Русије".
Све то у новинском тексту у "Хилу" који је прави пример професионалног, независног и од пропаганде очишћеног новинарства, где су једни шовинисти које треба затрти, а други еманциповани грађани 21. века.
На једином месту у тексту где се помиње ЕУ, она се позива да поново уведе нашој земљи визни режим јер је због слабих закона о имиграцији, Србија "омогућила терористима да контролишу операције кријумчарења људи у Европу".
Последњи предлог тиче се Српске православне цркве која у хрватским рецептима за решење балканске кризе увек иде у пакету са српским народом.
"Амерички лидери би требало да ангажују Комисију за међународне верске слободе САД како би пронашли начин да разбију стисак проруске СПЦ над православном заједницом у Црној Гори. Важно је помоћи Црногорској православној цркви да обнови своју некадашњу независност на исти начин на који се украјинска православна црква ослободила руског патријарха."
Има једна омашка у овом црквеном решењу: питање украјинске цркве решавала је једна друга америчка агенција.
Бела кућа и наши европски савезници имају јединствену шансу да обуздају ову претећу експлозију у бурету барута Европе, историја нас упозорава да треба да искористимо ову прилику, закључују аутори.
И не одговарају на питање: историја чега? Првог или Другог светског рата? Јер обе су историје неискоришћених прилика да се реши српско питање.