Србија и Балкан
Западне амбасаде критикују Приштину: Помињу само албанске жртве
Придружујемо се критикама ЕУ и цивилног друштва да се стратегија, ако се детаљно анализира, фокусира само на жртве из редова албанске заједнице, што подрива ширу укљученост која би била неопходна, посебно у историјском контексту представљеном у стратегији, наводи се у саопштењу немачке амбасадае у Приштини
Амбасада Немачке у Приштини критиковала је Стратегије транзиционе правде коју је недавно усвојила влада тзв. Косова. Саопштили су да овај документ не обухвата све заједнице, већ се фокусира само на злочине почињене над Албанцима, преноси "Дукађини".
Иако Стратегија за транзициону правду на "Косову" помиње свеобухватан приступ усредсређен на жртве, овај документ се не чини као такав амбасади Немачке у Приштини.
У одговору "Дукађинију", ова амбасада је изразила забринутост да принцип свеобухватног приступа није у потпуности одражен у стратегији.
Они су рекли да се овај документ фокусира само на жртве из албанске заједнице.
"Честитамо влади 'Косова' што је одобрила прву стратегију за транзициону правду. Ово означава први корак ка решавању неправди из прошлости и посебно ратних злочина, овај важан корак ка помирењу – процесу који остаје незавршен чак и 25 година након сукоба. С обзиром на значај овог задатка, очекивања су велика. Међутим, иако ова стратегија наглашава свеобухватан приступ и приступ усредсређен на жртве, забринути смо што овај принцип није у потпуности одражен у стратегији. Придружујемо се критикама ЕУ и цивилног друштва да се стратегија, ако се детаљно анализира, фокусира само на жртве из редова албанске заједнице, што подрива ширу укљученост која би била неопходна, посебно у историјском контексту представљеном у стратегији. Сада је од суштинске важности да ови принципи не остану само аспиративни, већ да се активно интегришу у спровођење стратегије", наводи се у саопштењу амбасаде.
Амбасаде других земаља, попут Швајцарске, такође су биле критичне према овој стратегији, изражавајући забринутост да овај документ даје приоритет злочинима само против једне етничке заједнице.
Још једно питање које је покренула немачки предстасвници је недостатак механизма за обештећење жртвама злочина, што су затражила и специјализована већа у Хагу.
"Механизам је од виталног значаја за приступ истински оријентисан на жртве, посебно када починиоци немају финансијска средства да остваре компензацију. Ова потреба постаје још очигледнија чињеницом да, упоредо са тим, оптужени добијају значајну правну помоћ од државе 'Косово', без обзира на финансијску потребу. Косовски институт за правосуђе и Удружење инвалида и цивилних жртава рата, као и Извештај ЕУ о напретку за 2023. годину, истакли су ово питање, у коме се каже да је 'од суштинског значаја да Косово реши ову неједнакост у третману'", указују из амбасаде.
Додају да по овом питању треба одмах да реагују из Косовског института за правосуђе.
"Требало би да постоји политичка воља владе, да добијемо коментаре од међународних партнера на основу стручности и искустава у различитим земљама, с друге стране, истина је да на Косову, нажалост, не постоји механизам који би пружио финансијску помоћ или обештећење жртвама у хашким случајевима", рекао је Ехат Мифтарај, директор ИКД-а.
Стратегију је влада тзв. косова усвојила на седници 13. јуна ове године. Приштинско министарство правде није одговорило на критике немачке амбасаде, али ни цивилног друштва, пише "Дукађини".
