"Вечерње новости": Како је у Београду спроведена сеча хрватских шпијуна

Мање балканске службе раде за велике обавештајне мреже како се оне не би компромитовале на међународном плану. У овом случају, може се уочити да је извршена координација служби, којима се управља из једног центра, а које имају интересе на подручју Србије.

Велике агентуре се служе мањим регионалним, које за њих обављају прљавији и рискантнији посао.

Овако саговорници "Новости" оцењују још једно разоткривање шпијунаже током којег је јуче у Београду "пао" хрватски шпијун, а непуних годину дана пошто је разбијена њихова дипломатска шпијунска мрежа.

Како је саопштила БИА, контраобавештајну операцију хапшења спровела је у сарадњи са другим надлежним државним органима, а ова акција резултат је вишемесечног оперативног рада БИА и "наставак сузбијања шпијунског и деструктивно-суберзивног деловања хрватске обавештајно-безбедносне службе СОА".

Тим поводом, министар полиције Ивица Дачић је истакао да је МУП давао логистичку подршку и да је сигурно да постоји појачано интересовање разних безбедносних структура за простор Србије и да све безбедносне службе раде по одређеним прописима, а да све што спада изван тога, попут кривичних дела, биће санкционисано.

С друге стране хрватско Министарство спољних и европских послова тврди да нема сазнања о хапшењу шпијуна у Београду.

"Немамо никаквих сазнања о наведеној теми, нити се такав догађај заиста догодио", речено је из Министарства за Хину на питање о писању медија у Србији.

Коментаришући вест о хапшењу, Анте Летвица, бивши шеф оперативе у хрватској обавештајној агенцији у разговору за "Јутарњи лист" подсетио је да су "српска БИА и полиција привођење извршиле недуго након посете директора америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијама Бернса":

"То што непосредно након његовог одласка Србија хапси наводног хрватског шпијуна покушај је показивања мишића, да су Србија и Вучић на неки начин главни и да су вође у региону".

Потпредседник Владе Александар Вулин поручио је да Хрвати нису разумели да би након протеривања шефа њихове обавештајне мреже Хероја Шнајдера, требало да прекину са врбовањем Срба и обавештајним радом.

Бивши официр КОС Љубан Каран истиче да без обзира на то што им је пала комплетна шпијунска мрежа. Хрвати настављају са дрским радом и објашњава да се те информације свакако прикупљају из централа великих служби од којих су добиле задатак за изучавање Србије.

"Када је реч о откривању Шнајдера, свуда у свету би то био велики дипломатски скандал, али када је у питању шпијунски рад према Србији, Запад није реаговао критички, јер им је дозвољено да то раде или им је тако наложено", рекао је Каран.

"Шпијуни се углавном интересују за војску, наоружавање, посебно за распоред снага на терену приликом неких ванредних ситуација, док је други део интересовање служби за унутрашње политичке прилике и изазивање унутрашње нестабилности. Циљ и хрватских, бошњачких, албанских служби је да доведу послушнике на власт који ће да испуњавају налоге великих сила", рекао је Каран.

Крајем прошле године, први секретар у хрватској амбасади Хрвоје Шнајдер протеран је због шпијунаже, а на делу је била "документована шпијунажа и врбовање за рад за хрватску службу".

То значи да су прикупљени докази да је Шнајдер прекшио Бечку конвенцију која регулише дипломатско конзуларне односе и услед тога је проглашен персоном нон грата.

Ти поводом уручена је дипломатска нота амбасадору Хрватске Хидајету Бишчевићу.