Лети лети песмо моја, али да не чује Црна Гора: Како је спот за песму насекирао "монтенегрине"

"Није место, већ је народ, срце Србије", поручује се у песми под називом "Срце Србије" која је недавно угледала светлост дана. Објава би можда и прошла незапажено да није наишла на бурне реакције у суседној Црној Гори. Упркос поруци у стиховима, проблем је настао баш због места, односно локације на којој је спот за песму снимљен – у Црној Гори.

Зашто су кадрови Цетиња дирнули у живац део становника Црне Горе и зашто прете тужбом? Да бисмо нашли одговоре на ова питања, потребно је да се вратимо корак уназад. Али, кренимо редом.

Од стражара српске слободе, до србофобије

"Црногорац је морао бити вјечито наоружани стражар српске слободе, која се после пропасти наше славне царевине спустила у стијење црногорско, да послије толикијех мучнијех вјекова измучено робље српско опет згрије својом оживљујућом светлошћу", писало је на насловној страни првог броја листа "Црногорац" још 1871. године.

Век и по касније, спомињање Црне Горе у истој реченици са српством сматра се малтене за јерес.

На страну што нико очигледно није послушао песму, јер би онда схватио да се нигде не каже да је Црна Гора срце Србије, показало се да су уши и очи пост-Ђукановићеве Црне Горе и даље осетљиве на било шта српско, па макар и ако се српство и Црна Гора повежу у исте кадрове.

Спот је најпре насекирао градоначелника Цетиња Николу Ђурашковића коме су "Монтенегрини", како још називају становнике Црне Горе који не крију мржњу према Србима и свему српском, упутили питања ко му снима спотове по Цетињу.

"Спот најгрубље вређа достојанство престонице и њених грађана, те представља бесрамну злоупотребу културних добара и симбола Цетиња", саопштио је Ђурашковић на Иксу, где "Монтенегрини" већином и обитавају.

Ђурановић је и припретио да ће општина у најкраћем року искористити сва расположива правна средства и иницирати поступке пред надлежним домаћим органима и међународним телима против свих лица одговорних за настанак и објаву спота за песму "Срце Србије".

Било би занимљиво видети реакцију међународних институција кад им стигне тужба због снимања музичког спота. 

Тај посао би могла да преузме на себе Венецијанска комисија која је својевремено подржала Закон о слободи вероисповести којим је било предвиђено да се Српској православној цркви одузму манастири и друге светиње у Црној Гори. Због тога је део Црне Горе ову институцију прозвао "Ђукановићевим венецијанерима".

Потпредседница Либералне партије Јелена Марковић отишла је корак даље, па је тражила хитну реакцију Европске уније и Сједињених Америчких држава.

"Апелујем на ЕУ и САД да прогледају и не дозволе да диктатор Вучић атакује овако отворено на мир и стабилност у Црној Гори и региону, јер то се не би одразило само на Црну Гору већ и шире, а то је изгледа и циљ ратног хушкача Александра Вучића и његових послушника у ЦГ и БиХ и овим путем их подсећам да је Косово поред Србије, таман као и Црна Гора и ту ће заувек и остати", навела је Марковићева.

Реаговало је и црногорско Министарство за културу, као и Управа за заштиту културних добара.

"Нисмо били у сазнању за продукцију спота 'Срце Србије', јер нашем ресору није упућен званични захтев за дозволу снимања иностраног продуцента на територији Црне Горе, као ни захтев за коришћење културног добра у посебне сврхе Управи за заштиту културних добара, чиме је продуцент прекршио више закона", саопштило је ресорно министарство.

Најавили су да ће упутити иницијативу за инспекцију, јер је требало да се продуценти обрате Управи за заштиту културних добара за дозволу.

Колумнисти на бранику "Монтенегра"

Дакле, аутори снимка су грешку направили јер нису затражили потребне дозволе.

Ипак, за део јавности, прекршај је много већи. Колумнисти "монтенегринских" медија обрушили су се на видео-снимак свим својим снагама.

У тексту под називом "Цетиње је срце Србије", Љубомир Филиповић каже да је "ово оригиналан примерак Српског света и тога што он носи са собом".

"Да смо срећна држава забранили би улазак свим страним држављанима који су учествовали у овоме из очигледних разлога", каже Филиповић, који се иначе представља као заговорник демократије и залаже за поштовање људских права.

Наш избор

То је флага Карадага: Ко је оклеветао тробојку у Црној Гори?

"Ипак је Курти срце Србије", пише у својој колумни Славко Мандић за сајт Актуелно.

"Док Црна Гора не схвати да јој је потребан један Курти који је 'браћи' показао ко је ко на овим просторима Балкана и осионом аутократи Вучићу казао да не може доћи на Косово ако му он не дозволи, овакве прљаве лажотине ће се појављивати све чешће и чешће", пише Мандић.

У конкуренцију сипања мржње према Србији ушао је и колумниста сајта "Санџачке" Божидар Пророчић у тексту под насловом "'Срце Србије' опасни поклич зла".

"Ударати на историјско језгро Цетиња, светог града Црне Горе и на тај начин ругати се симболима једне државе и једног народа, само показује праву слику великосрпске пропаганде коју води Вучићев режим... Нажалост, прошлост нас учи да од српских песама до страдања и смрти није био дуг пут", поручује Пророчић који изгледа није чуо за изреку да ко пева, зло не мисли.

Песма добила бесплатну рекламу

У ери интернета, када је скоро свакоме доступна опрема за снимање песме и видеа, аутори се боре за гледаност. И док се труде да уз помоћ маркетиншких агенција промовишу свој рад, споменута песма добила је бесплатну рекламу широм региона.

О њој су писали најчитанији сајтови у Црној Гори, а тема је чак доспела и до Радија Слободне Европе.

Аутор текста у РСЕ чак се потрудио да читаоцима верно опише "радњу спота".

"У првој сцени певачица позира испред Манастира Острог, а младићи у црногорској народној ношњи играју национално коло 'Оро'. Потом певачица излази на Орлов крш на Цетињу, гробницу и маузолеј владике Данила, родоначелника црногорске династије Петровић Његош, што прате стихови песме 'Кроз дане и векове, српска слава засија…'", наводи се.

И док се јавност забавља тумачењем на који начин би музички спот могао да уруши црногорску државност, Подгорица још није објавила резултате пописа становништва, па се још не зна колико је оних који се изјашњавају као Срби, а колико оних који кажу да су Црногорци.