Паљ Љекај, посланик Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја, оценио је пре који дан да је извештај "Фајненшел тајмса" према коме је Косово по економском развоју друго у Европи, а пето у свету, просто нетачан и да не одражава реално стање на "Косову".
Оптужујући владу Аљбина Куртија за "нетранспарентност и необјављивање извештаја важних институција" који би "дали тачнији преглед економске ситуације", Љекај је извештај описао као покушај да се створи лажна слика економског напретка "игноришући чињеницу да се "Косово" суочава са низом дубоких економских проблема".
Који месец раније, економиста и координатор у Одељењу за привреду у Демократској партији Косова Арбен Мустафа оценио је да је стопа економског раста од 5,62 посто у првом кварталу 2024. резултат повећања пореза а не побољшања економије. Према Мустафи, у првом кварталу није забележен раст у било ком сектору привреде, шта више, "постоји успоравање раста у готово свим секторима".
Истовремено, подаци Централне банке тзв. Косова с почетка године показали су да је прилив страних директних инвестиције у 2023. години био 816 у односу на 732 милиона евра 2022. године. Проблем је међутим, на то указују и косовски економисти, што у овим износима највећи удео имају промет некретнина и лизинг, па је закључак да су главни "страни инвеститори" на "Косову" у ствари очеви и стричеви, ујаци и тетке који раде на Западу и који део зарађеног новца улажу у куповину или изградњу кућа и станова по КиМ.
Ни што се тиче просечних плата, "Косово" у четвртој години власти Аљбина Куртија и који месец пре заказаних фебруарских парламентарних избора не стоји много боље. Подаци с почетка ове године, како је пренео сајт "Репортери", показују да је такозвано Косово последње у региону са просечном бруто платом од свега 521 евро, у односу на Републику Србију у којој је бруто плата 1.112 евра, Црну Гору са 1.024 евра, Босну и Херцеговину са 1.023, Северну Македонију са 975 евра.
Није, наравно, потребно много се удубљивати у финансијске извештаје Куртијевих министарстава и коментаре опозиције косовских власти, довољно је заћи у уличице на само пар стотина метара или километар од бљештавих тржних центара у Јужној Митровици или Приштини, Пећи, па видети како у стварности живи добар део Албанаца на КиМ. За само последњих 13 година, говори званична статистика, "Косово" је у потрази за послом и бољим животом напустило 400.000 људи. Од почетка године и ступања на снагу визне либерализације за земље ЕУ ти процеси су вишеструко убрзани. Последњи попис показао је да је тзв. Косово за последњих десетак година изгубило 150.000 становника.
Када се сви ови подаци преведу на српски, ни мало оптимистички закључак који изводе Срби, посебно на северу КиМ, јесте да ће, уместо економије, животних питања, они у ствари бити главни предизборни адут са којим ће Аљбин Курти у фебруару пред косовске бираче.
"Просто, знамо шта нас чека. Нова хапшења, нове полицијске базе и пунктови, патроле, специјалци и дуге цеви, оптужбе за ратне злочине, пресуде, најаве изградње нових кућа за Албанце у српским срединама, нове отимачине наших светиња. Са тим ће Курти пред бираче, са причом како је, ето, он покорио север Космета, како је Косово тек са њим постало суверено на свакој својој стопи. Ми Срби послужићемо Куртију да покрије све друге пропусте, катастрофално стање у економији, ниске плате, тежак живот, одлазак људи у иностранство", коментаришу ових дана наши саговорници, Срби са севера КиМ.
Да ће Срби бити жртвени јарчеви власти, уверен је и историчар из Звечана Лука Јовановић.
"Ако погледамо уназад, од првих тзв. косовских избора до ових који нас чекају почетком фебруара, свакако можемо видети да је општа формула за добијање гласачког тела међу Албанцима на КиМ била управо што јачи удар на Србе и Србију, односно, показивање тог ипак ратничког наратива мимо економског, политичког. Сами кандидати, почев од крајње левице до крајње деснице од које се то и очекује, имају исти наратив – непријатељство према Србији, јачање у односу према Србима на Косову, потчињавање Севера, што ће и овог пута бити главни Куртијев изборни адут", каже за РТ Балкан Јовановић.
Он упозорава да се не треба изненадити уколико се током јесени и зиме појаве најаве нових пројеката попут изградње 200 кућа на северу за мањинске заједнице "што је вешто упаковано имајући у виду да Приштина на Северу за мањинске заједнице сматра првенство Албанце".
"То је још једна порука албанским гласачима, на којој ће Курти базирати своју кампању. Порука да је 'сломио Север', да је, како он каже 'сломио српске криминогене структуре', да је 'сломио паралелне структуре'. Немојмо се изненадити ако до избора видимо још који напад на српску културну баштину, на српске цркве и манастире, на српски народ, да ће се нарочито, што избори буду ближи, терор над Србима појачавати, да ће Курти то правдати државним стварима, а да ће у стварности то бити чиста медијска кампања за придобијање бирача", каже Јовановић.
Како лето одмиче, и како се избори ближе, сада је то већ сасвим јасно, језеро Газиводе, кафићи на шеталишту у Северној Митровици у којима приштински министри редовно испијају кафу, постају важан део Куртијеве предизборне кампање. Сам Курти пролетос је у једном дану посетио све четири општине на Северу, сада већ, као неприкосновени "господар" простора северно од Ибра, праћен специјалцима, дугим цевима...
"Курти, рецимо, преузимањем, односно освајањем језера Газиводе и његово називање језером Ујмани, шаље поруку да је осигурао снабдевање водом Приштине, односно целе територије Космета јужно од Косовске Митровице. Курти тиме поручује и да је постигао један национални успех, да је из руку Срба, односно, како то они кажу из руку 'српских паралелних структура', извукао тај изузетно значајни, стратешки објекат који се налази на чисто српској територији", каже Јовановић.
Са друге стране, примећује наш саговорник, када се погледа територија "Косова" јужно од Косовске Митровице, посебно између тог града и Приштине, долази се до закључка да је ту много кућа а мало становника, односно, да је много људи са тих простора у иностранству.
"Закључак је и да је главни ресурс тзв. Косова његова дијаспора и да је управо оно што највише храни дијаспору управо та националистичка, шовинистичка политика која се спроводи према Србима. Хранећи их тим назови плодовима свог националног рада, он позива дијаспору да што више новца шаљу на Косово како би се јачала државност тзв. Косова и како Срби не би успели да преовладају у срединама у којима су већина", каже Јовановић.
Територија око Приштине, Косовско Поморавље, простор око Гњилана, Урошевца, објекти изграђени новцем дијаспоре, огледало су тих улагања, додаје саговорник РТ Балкан.
"Са друге стране, Албанци који живе у Метохији су доста угроженији, тешко живе. У Пећи, центар је изграђен, нове зграде, нови објекти, али у ширем простору града живи становништво које је на рубу егзистенције, а које је већинско становништво града. Прибегавају и криминалу и довијању само ради пуког преживљавања. Ако се изузме компонента дијаспоре и прилива новца од страних држава њихових 'партнера', Косово је апсолутно неодрживо као творевина. И Албанци су свесни да мимо тога не могу да постоје и преживе. Доказ тога је и да велики број Албанаца који су пензионисани и који примају пензије од Републике Србије и дан данас те пензије покушавају да подигну где год могу и да многи од њих издржавају породице од пензија из Републике Србије", закључује Јовановић.
Што се тиче Срба на Северу, њихов закључак је јасан. Тешко јесте али их чека пет још тежих месеци у којима ће, не својом вољом, бити не субјекти него углавном објекти предизборне кампање на "Косову".