Преминуо академик Војислав Максимовић: Сенатор који је прочитао одлуку о проглашењу Републике Српске

Академик и члан првог сазива Сената Републике Српске Војислав Максимовић преминуо је данас у Београду у 89. години.

Максимовић ће остати упамћен у историји Републике Српске и као човек који је на заседању Скупштине српског народа у БиХ 9. јануара 1992. године прочитао одлуку о проглашењу Републике Српског народа у БиХ.

Са групом српских интелектуалаца на Видовдан 1990. у Сарајеву обновио је Српско просветно и културно друштво "Просвета" и био његов председник до 2001. године, а после почасни председник и члан Главног одбора.

Председник Републике Српске Милорад Додик упутио је телеграм саучешћа, поводом смрти академика и члана првог сазива Сената Републике Српске Војислава Максимовића.

"Са жаљењем сам примио вест о смрти академика и члана првог сазива Сената Републике Српске Војислава Максимовића. Академик Војислав Максимовић, оставио је непроцењив и неизбрисив траг и његов одлазак представља велики губитак за српско друштво у целини", наводи се телеграму саучешћа.

Додик додаје да са искреним саосећањем, али и уверењем да најбољи живе вечно, упућује најискреније саучешће породици, пријатељима и поштоваоцима академика Максимовића.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, поводом смрти академика и члана првог сазива Сената Републике Српске Војислава Максимовића, упутила је телеграм саучешћа његовој породици.

Она је нагласила да је Република Српска смрћу Максимовића изгубила искреног родољуба и да ће његова дела и стваралаштво остати вредна заоставштина српском народу и култури.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић упутио је данас, у име Народне скупштине Републике Српске и своје лично име, изразе дубоког жаљења поводом смрти уваженог професора и академика Војислава Максимовића, човека који је сво своје знање и властиту судбину узидао у темеље Републике Српске.

"Проф. Максимовић, као шеф Клуба српских посланика, а потом Клуба Српске демократске странке, имао је довољно визије и снаге да се одупре прегласавању од стране муслиманских и хрватских посланика, који су 14. октобра 1991. године изгласали неуставни Меморандум о сувереној БиХ и као одговор на то, заједно са другим српским посланицима, установи Скупштину српског народа у БиХ. Као што је и сам сведочио, учествовао је у темељним припрема које су трајале до 24. октобра 1991. године, када су, након претходног састанка Клуба српских посланика, у такозваној Плавој сали, на трећем спрату Скупштине СРБиХ, 72 посланика Српске демократске странке, четири посланика Савеза реформских снага и један посланик СДП-а прогласили Скупштину српског народа у БиХ", наводи се у телеграму.

Стевандић наводи да ће у историји остати уписано да је управо Максимовић, на седници Скупштине српског народа у БиХ 21. децембра 1991, у свечаној сали хотела "Холидеј-ин" у Сарајеву, у име Клуба српских посланика, прочитао предлог да се до српске Нове године, 14. јануара 1992. године прогласи Српска Република БиХ.

Стевандић подсећа да је Свечана седница Скупштине српског народа у БиХ одржана 9. јануара 1992. године у истој сали хотела Холидеј-ин, и додаје да је Максимовић на тој седници прочитао је Декларацију о проглашењу Српске Републике Босне и Херцеговине.

Од маленог Цвилина до академија наука

Војислав Максимовић рођен је 4. августа 1935. године у Цвилину/Јошаница код Фоче, у тадашњој Зетској бановини Краљевине Југославије. Основну школу похађао је у Цвилину и Устиколини, а Нижу реалну гимназију завршио је у Фочи 1950. године. Вишу гимназију похађао је у Фочи, Београду и Сарајеву, где је у Другој мушкој гимназији 1955. године положио велику матуру.

Школске 1955/56. започео је студије југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Београду, а завршио 1960. године на Филозофском факултету у Сарајеву.

Био је директор Радничког универзитета, професор у Центру за образовање предузећа "Маглић" и у Учитељској школи, главни и одговорни уредник листова "Дринске новости" и "Маглић" и директор Народне библиотеке у Фочи.

У то време био је одборник општинске скупштине у Фочи и среске скупштине у Сарајеву и посланик у Просветно-културном вeћу Савезне скупштине у Београду.

Максимовић је био главни и одговорни уредник часописа "Мостови".

У Сарајеву је 1969. године почео да ради као асистент у Институту за изучавање југословенске књижевности на Филозофском факултету. На истом факултету је 1975. године одбранио докторску дисертацију о животу и раду Јована Кршића, а потом је изабран за доцента на Одсеку за општу књижевност и библиотекарство.

Предавао је најпре предмет Библиографија и истраживачке методе, а онда и Југословенске књижевности и Европски класични роман. Затим је изабран за ванредног, а у јесен 1984. године и за редовног професора.

На позив Филолошког факултета у Београду, од школске 1980/81. до 1983/84. године Максимовић је предавао Библиографију на Катедри за библиотекарство и информатику, а од 1984/85. године предмет Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Универзитету "Јан Амос Коменски" у Братислави.

У септембру 1992. године је изабран за ректора тек основаног Универзитета у Српском Сарајеву, са седиштем на Палама, и ту дужност је обављао до 15. априла 2000. године.

Максимовић је пензионисан у октобру 2003. године. Сенат Универзитета у Источном Сарајеву изабрао га је, 2009. године, за свог првог професора емеритуса. У оквиру магистарских и мастер студија на Филозофском факултету на Палама наставио је да предаје предмет Теорија, методе и техника научноистраживачког рада.

Носилац је низа признања, награда, а одликован је и 1975. Орденом братства и јединства са сребрним венцем, за истакнуту друштвену и политичку активност од 1990–1994. одликован је Орденом Републике Српске на ленти 1994. године и Орденом Немањића 1996. године.

Био је посланик Народне скупштине Републике Српске од 1990. до 1992. године и Народне скупштине Републике Српске од 1991 до 2000. године и председник Скупштине Српског Сарајева у периоду од 1994. до 1996. године.

За дописног члана Академије наука и уметности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Од 2002. године био је члан је Међународне академије хуманитарних и природних наука у Москви .

Веома је обимна библиографија његових новинских, публицистичких, књижевних, стручних и научних радова, а самостално је објавио књиге "Виђење Босне", "Некада и сада", "Белата птица", "Од уста до уста", "Јован Кршић – живот", "Нека пресуди време" и бројне друге

Академик и сенатор Војислав Максимовић биће сахрањен на гробљу у Јошаници код Фоче у суботу, 31. августа, у 12 часова.