Двојица чланова певачке групе "Јандрино јато" осуђена су на новчане казне пресудом Општинског суда у Задру због, како је наведено у пресуди, песама које величају и славе Републику Српску Крајину, припаднике њених оружаних покрета, али и припаднике четничког покрета из Другог светског рата окачених на друштвеним мрежама.
Хрватски медији пренели су да су новчаним казнама кажњени држављани Хрватске Б.Д. (70) и Д. Д. (62) због кршења члана 5 Закона о прекршајима против јавног реда и мира. То је једна у низу пресуда хрватским држављанима који живе у БиХ или Србији, а које су полицијски службеници привели по уласку у Хрватску, прекршајно их пријавили, након чега су им на судовима изречене затворске или новчане казне.
Према наводима из медија, двојица певача осуђени су зато што су 2022. у Мркоњић граду изводили песму "Јован Далматинац" о погинулом војнику РСК, затим зато што су исте године у Борковићима изводили песму "Марширала краља Петра гарда" са измењеним стихом: "Бој се бије за слободу крајине Книна", али и зато што су певали песму "Ој, Ђујићу, легендо Динаре" о четничком војводи-злочинцу из Другог светског рата, како су навели из суда у Задру.
Члан закона по којем су осуђени певачи "Јандриног јата" није се мењао 50 година, осим у делу који се односи на новчане казне, објашњава за РТ Балкан Саво Штрбац из Документационо информационог центра "Веритас".
Од прошле године су промењене казне које се сада крећу у распону од 700 до 4.000 евра, док је раније казна била од 20 до 150 евра.
"Када је закон мењан, у мају прошле године, представљено је да се то ради због спречавања величања, ношења амблема НДХ, узвикивања "За дом спремни", истицања усташке шаховнице са првим белим пољем, јер је Хрватска од марта прошле године до марта ове године председавала Међународном асоцијацијом за сећање на Холокауст. И тада сам рекао да је то само магла, а да ће се заправо све то преломити преко леђа Срба Крајишника и то се и дешава", каже Штрбац.
Он додаје да је 2017. први Крајишник осуђен због овог члана закона и то на 15 дана затвора, затим још један 2022, док је прошле године, када су казне повећане, осуђено њих шест, а ове године пет. Овом броју треба додати двојицу певача из "Јандриног јата" и београдског адвоката Немању Берића, дакле укупно 14 људи од измена закона.
"Све казне изрекао је Општински суд у Шибенику, осим ових у случају певача 'Јандриног јата' којима су јединима изречене казне по старом закону. Осталима је суђено по новом, па је тако певачу Давору Олујићу изречена казна од 1.000 евра, а двојици у Шибенику од по 2.000 евра. Један од те двојице је један од најпознатијих крајишких певача Миле Делија", каже Штрбац.
Нису само песме биле спорне. Србин осуђен 2022, на пример, који живи у Чикагу и избеглица је из "Олује", добио је казну јер је на свом Фејсбуку објавио слику из четничког дома у Индијани, са зидом на којем је фотографија Драже Михаиловића и то насловница "Тајма" из 1942. године, објашњава наш саговорник.
"Али то вређа националне осећаје Хрвата", додаје Штрбац.
Адвокат Берић ухапшен је због 31 објаве на друштвеним мрежама, углавном фотографија, али и снимка на којем са Бајом Малим Книнџом пева песму "Кад сам био мали".
Он напомиње да је добра ствар што је београдски адвокат Берић изјавио жалбу на задржавање од 15 дана, као и да би било добро када би се жалио и на пресуду јер то нико од претходно осуђених Срба није учинио.
"Има више ствари које морају да се искристалишу кроз судску праксу, а то се неће десити ако се нико не буде жалио на пресуде. Судска пракса треба да изнедри коначни суд, став да ли су објаве преко друштвених мрежа заиста прекршај против јавног реда и мира или то уопште није прекршај, каквог сам ја мишљења. Треба се жалити вишим судовима у Хрватској, све до Уставног суда, па онда, ако треба, и Европском суду за људска права у Стразбуру", каже Штрбац.
Додаје да је посебно питање када почиње да тече застарни рок за прекршај.
"У Хрватској овај прекршај застарева за четири године. Међутим, поставља се питање да ли тај рок почиње да тече од момента објаве или неког другог момента. Берић се бранио да ниједна од његових објава није постављена на мреже у последње четири године, али су они рекли да је то заправо трајни прекршај јер су објаве све време биле доступне и да би застара почела да тече тек од момента брисања", напомиње Штрбац.
То значи да би, у теорији, сама објава могла да буде и десет година стара, ако је избрисана јуче, хрватска полиција би могла неког Србина да ухапси због ње.
Посебно је питање зашто измене закона, које су представљене као санкционисање усташког поздрава "За дом спремни" и симбола НДХ, нису примењене, барем до сада, на најочигледнији случај недавних концерата Марка Перковића Томпсона одржаних у августу у Имотском и Дугопољу.
А где се у еуфорији клицало "За дом спремни", вијориле усташке шаховнице, носиле мајице "Олуја" и којима је присуствовало више десетина хиљада људи. Хрватски судови нису нашли да то представља "ремећење суживота Срба и Хрвата", што су ставили на терет двојици Крајишника из "Јандриног јата".
"То не вређа националне осећаје Хрвата, то њих усхићује јер њих 30.000-40.000 пева и кличе томе. То узнемирава нас Србе, али то онда значи да ми треба да употребимо реципроцитет, како они нама, тако ми њима", истиче Штрбац.
Он каже да су му у време када је Берић био у хрватском затвору, поједини људи скренули пажњу на снимак који је један Хрват окачио на друштвеним мрежама, а на којем он иде Кнез Михаиловом улицом, снима се и поздравља хрватске бранитеље који су протерали у акцији "Олуја" 220.000 Срба и убили скоро 2.000 њих.
"Постоји исти пропис и код нас, то је општа правна норма. Зашто ми не користимо тај реципроцитет, а имамо све алате, имамо закон. Треба добре воље, политичка одлука и неколико полицајаца који ће пратити друштвене мреже. Код Хрвата постоји служба у Министарству унутрашњих послова у Загребу која то ради, прати друштвене мреже", каже Штрбац.
А што се тиче поздрава "За дом спремни", о њему и Томпсону већ је већао хрватски суд - 2020. године Високи прекршајни суд одлучио је да усташки поклич на почетку Томспонове песме "Бојна Чавоглаве" није прекршај против јавног реда и мира када је изводи аутор песме у њеном изворном облику.
Стихове: "Чујте српски добровољци, бандо, четници, стићи ће вас наша рука и у Србији", нису ни разматрали.
Како се сличан сличном радује, не чуди што су "Бојну Чавоглаве" својевремено препевали украјински "домобрани", такође наклоњени иконографији из Другог светског рата под којом су вршени масовни злочини.