Могући повратак Доналда Трампа на место председника Америке могао да доведе до драстичних промена у спољној политици САД, што би могло да утиче и на постизање договора с Русијом о Украјини, а све то би се директно одразило и на Балкан, оцењује албански лобиста и предавач на Универзитету Џон Хопкинс у Вашингтону, Едвард Џозеф, у интервјуу за Радио Слободна Европа.
А ако би победила Камала Харис, према речима овог професора, било важно да се она позабави "балканским парадоксом".
"После руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. Запад је јачи и јединственији, а Русија слабија и изолованија, док се ситуација на Балкану погоршала. То је балкански парадокс", уверава Џозеф.
Изгледи да се Доналд Трамп врати на место председника итекако утичу на Балкан, тврди саговорник РСЕ, што се види и из тога што га, "да је у питању било који нормални републикански кандидат", нико не би ни питао како ће то утицати на овај простор.
"Оно што утиче на регион је могућност повратка Доналда Трампа и суштински другачији приступ спољној политици и улози Америке у свету. То би дефинитивно утицало на Балкан и остатак света. Јер у том случају постоји могућност потпуно другачијег сврставања – сврставања с аутократом – који би довео у питање наставак истог приступа руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Исто би било и са Балканом: да ли било посвећености неким принципима на Балкану би била настављена или остављена по страни", наводи он.
Једно од главних питања које погађа Балкан је, како Џозеф наводи, Украјина, односно рат у Украјини, а Трамп може ту земљу гурнути ка територијалном решењу.
"Ако то уради, показујући неку врсту пријатељског односа с Владимиром Путином, то се одмах одражава на Балкан. Јер сврставање с аутократом попут Путина значи још мекши приступ Вучићу. По мом мишљењу, чак је и администрација Џоа Бајдена била превише мека према њему", истиче Џозеф.
Сталну бригу Бајденове администрације за Балкан, како он тврди, показује и посета директора ЦИА Вилијама Бернса Баклану, за разлику од ранијих званичника који су тврдили да нема разлога за бригу о сукобима на Балкану.
На питање да ли САД покушавају нешто да заврше на Балкану пре избора, Џозеф наводи да би било одлично да је то случај, али да он не види то у том контексту.
"То је била посета за обуздавање, да се упозоре актери попут председника Републике Српске Милорада Додика и других који би могли предузети дестабилизујуће кораке. И Бернс је веома добар за преношење поруке", каже Џозеф.
Бернс је, према његовом мишљењу, Куртију "појачао поруку" која се чула и од амбасадора Ховенијера – да не предузима једностране акције и да не дестабилизује регион. Уз то, као директор ЦИА-е, "Бернс је можда такође настојао да повећа свест о руским активностима и интересовању за регион".
"С друге стране, премијер Курти је можда притискао Бернса о ставу САД према Вучићу и да Вучић одговара за Бањску – за шта мислим да је легитимно питање. Јер Бернс је идеална особа да се пита за Бањску, шта је Вучић знао и која је била његова улога. То је можда био идеалан тренутак да се покрене то питање. Не знам да ли је то урадио премијер Курти, али он, директор ЦИА-е, био би идеална особа знам да се постави то питање", уверава Џозеф који се нада да је директор ЦИА и Вучићу рекао: "знамо шта се десило у Бањској, знамо председниче Вучић каква је била ваша улога, и знамо активности других личности у вашој влади и очекујемо да то престанете".
Џозеф оцењује како је Бајденова администрација наставила Трампов приступ Балкану, јер "Трамп је гурао мини-шенген, Бајден је гурао Отворени Балкан".
"Ситуација на Балкану се погоршала, а да ли ће Харис препознати тешкоће са којима се Бајден сусрео на Балкану, с погоршањем од почетка рата у Украјини, и покушаће нешто другачије, не знамо одговор на то питање. Мислим да би Харис требало да пажљиво испита потешкоће које је Бајденова администрација имала и да се суочи са – како сам то назвао у свом писању – балканским парадоксом. Мора се суочити са балканским парадоксом. Мислим да би Харисова и њени саветници требало то да испитају. И да питају: Зашто се ситуација на Балкану погоршала када је Запад јачи и јединственији, а Русија слабија и изолованија? Зашто су односи Косова и Србије још гори? Зашто се унутрашња ситуација у Србији погоршала? Зашто су се односи Србије и Црне Горе погоршали? Зашто су се односи Србије и Хрватске погоршали", пита Џозеф.