Србија и Балкан
Има ли помака на путу Србије ка првој нуклеарној електрани?
Уколико наша земља не ухвати неки нуклеарни прикључак, заиста се бојим шта ће бити са њом, каже за РТ Балкан председник Надзорног одбора ЈП "Нуклеарни објекти Србије" Илија Плећаш
Србија неће имати довољно електричне енергије за десет година, уколико не буде користила нуклеарну, поручио је председник Александар Вучић током конференције са својим француским колегом Емануелом Макроном, додавши да је лично молио француског председника и Француску електропривреду (ЕДФ) "да разговарају с нама" о могућој сарадњи.
Влада Србије раније ове године усвојила Меморандум о разумевању са ЕДФ, којим се стварају услови за стратешко партнерство у процени потенцијала за развој нуклеарног цивилног програма у Србије, а у јулу су представници пет министарстава Владе Србије и 20 научно-академских институција и института потписали Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Србији.
Такође, синоћ су министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и извршни директор групе ЕДФ Завије Ирса разменили писмо о ангажовању за процену потенцијала за развој цивилног нуклеарног програма у Србији у оквиру Меморандума о разумевању између ЕДФ и Владе.
Осим усвајања ових докумената, није се много тога променило на путу Србије ка првој нуклеарној електрани, а нуклеарни физичар и председник Надзорног одбора ЈП "Нуклеарни објекти Србије" Илија Плећаш понавља да прву препреку и даље представља мораторијум на изградњу нуклеарне електране из 1989. године.
"Ја се надам да ће на првој скупштини да укину тај закон, као што су Хрвати и Словенци учинили чим су се одвојили. Уопште их није интересовао закон из бивше Југославије, а ми се држимо тог закона као пијан плота", каже Плећаш за РТ Балкан.
Како наш саговорник напомиње, мораторијум се показао посебно штетним зато што "млади људи више нису хтели да студирају нуклеарне технологије, и ту је практично све стало."
Данас, наводи, стручњака за нуклеарне технологије изузетно мало, а за развој било каквог нуклеарног програма потребан је велики стручни кадар.
Плећаш напомиње да у суседним земљама постоји 18 нуклеарних електрана на 500 километара од граница Србије, те је стручни кадар неопходан и зарад заштите од зрачења, у случају да у некој од тих електрана дође до незгоде.
Нуклеарна енергија није питање, већ одговор
Наш саговорник напомиње да изградња нуклеарне електране не би требало да буде питање.
"За 150, 200 година, неће бити више ни угља, ни нафте, ни гаса. То време пролети... Једино је нуклеарна енергија та која може да надомести угаљ, нафту, гас. Уколико наша земља не ухвати неки прикључак, ја се заиста бојим шта ће бити са њом, и са свим земљама које се не буду бавиле нуклеарном проблематиком", каже Плећаш.
Примера ради, додаје да се процењује да ће Кини за 25 година бити потребно пет пута више енергије него што се тренутно троши у свету, додавши да ће се "земље које не буду нашле неки нуклеарни модус вратити у ледено доба".
Што се тиче Србије, председник Надзорног одбора ЈП "Нуклеарни објекти Србије" види три могуће опције.
Прва, и, како наш саговорник наводи, идеална, била би "да нам неко да велики кредит, па да ми почнемо да радимо, да се припремамо за градњу, за то време школујемо кадар, и за 7, 8, 9, 10 година заиста пустимо у рад једну елекетрану."
Друга опција би била куповина тзв. модуларне електране, које се производе серијски и такве допремају на локацију. Оваква електрана може да се изгради много брже од класичне, али њена снага је три или четири пута мања. Поврх тога, Плећаш наводи да тренутно нема примера комерцијалне употребе модуларних електрана.
Трећа опција би била да се Србија укључи у неки од постојећих пројеката у окружењу, каже наш саговорник, као што је нуклеарна електрана "Пакс" у Мађарској, о чијем проширењу Будимпешта активно разговара с Москвом.
"Ми бисмо могли да одрадимо 5, 10, 15 одсто изградње, да бисмо, кад се те електране изграде, добијали толико процената струје. То би био изванредан корак, и вратили бисмо то своје знање земљи", каже Плећаш.
Нуклеарна раскрсница између Француске и Русије
Сарадња у области нуклеарне енергије ствара дуготрајне везе, а које, поред кредита за изградњу и уговора о сервисирању реактора, ту је и питање снабдевања нуклеарним горивом, у чему је Русија недвосмислено испред Француске.
Француска нема сопствени извор руде уранијума, коју је раније увозила из Русије, а сада се углавном снабдева из западноафричких земаља.
Међутим, услед компликованих односа с Нигером, чија је влада је раније овог лета одузео дозволу за рад француском произвођачу нуклеарног горива "Орано" у једном од највећих светских рудника уранијума, Париз је присиљен да увози уранијум из других земаља по већим ценама. Руда из Нигера је претходно намиривала чак 15 одсто француских потреба за Уранијумом.
Са друге стране, Русија је са уделом од 44 одсто светски лидер у извозу Уранијума, што је један од разлога зашто се САД и ЕУ до сада нису дрзнуле да уведу санкције на руски нуклеарни сектор.
Србија је начинила одређен помак ка сарадњи и са Русијом у нуклеарном сектору, будући да је бивша министарка здравља Србије, професор др Даница Грујичић, на 13. међународном форуму о нуклеарној технологији АТОМЕСКПО у марту потписала Меморандум о разумевању између "Росатома" и српског Министарства здравља, којим је предвиђена сарадња у области нуклеарне медицине.
Грујичићева је тада рекла да се нада да ће потписивање овог меморандума бити само увод у изградњу једне нуклеарне електране која ће бити довољна да покрије све потребе Србије. Она је напоменула да Меморандум са "Росатомом" није обавезујући, али да представља процедуру која ће омогућити да имамо предност у односу на неке друге земље да руска технологија што пре дође у Србију.
