РТ Балкан истражује: Шта очекује Немању Радовановића (21) који је претио америчким званичницима

Младић Немања Радовановић (21) српског држављанства, могао би да се суочи са 50 година затвора у Америци. Наиме, њега америчко тужилаштво, одсек за сајбер-истраге округа Колумбија, оптужницом терети да је узнемиравао америчке званичнике, чланове Конгреса, па чак и бившег председника, те да је слао претње бомбама.

Такође, терети се да је позивао полицију да интервенише на адресама жртава које је лажно пријављивао за отмице, (само)убистава и масовне крвопролиће. У питању је пракса која се у САД назива "сватинг", имену изведеном од назива јединица за хитне интервенције америчке полиције (SWАТ). 

Србин и Румун четири године слали америчким званичницима лажне дојаве о бомбама

Како је објављено на сајту Министарства правде САД, Радовановић и румунски држављанин Томаш Сабо (26) оптужени су да су део групе која је у периоду од децембра 2020. до јануара 2024. године узнемиравали 101 особу, 40 приватних лица и 61 званичника.

Једна тачка оптужнице терети га за заверу, 29 тачака за претње и лажне информације у вези са експлозивом и четири тачке за претње у спољној размени, наводи се у саопштењу Тајне службе.

С обзиром да се на сајту "Гласа Америке", али и у саопштењу тужилаштва не наводи да ли су осумњичени ухапшени, нити да ли имају правне заступнике, РТ Балкан истражује да ли су држава Србија и њене институције упознати са овим случајем, те какве последице Немања, познат под синонимима "XBD31","XDR","Angus","Thuggin","Thug Hunter","NotThuggin","DCL" и "AOD", може да сноси у зависности од тога где се налази.

Професорка Међународног кривичног права на Правном факултету у Београду, Вања Бајовић, за наш портал објашњава да у случају да је младић на територији наше земље, улази се у поступак екстрадиције.

"То се ради по молби америчких надлежних органа. Наш закон о екстрадицији, тј. закон о међународној правној помоћи, забрањује екстрадицију домаћих држављана. Међутим, ми смо пре пар година са САД потписали споразум којим одступамо од тог принципа. Тај споразум дозвољава да се наши држављани испоруче Америци", навела је професорка и додала да последњу реч, коначну одлуку, има наше Министарство правде.

Објашњава да прво српски суд треба да утврди да ли су испуњене претпоставке за екстрадицију.

"У смислу да ли је против њега код нас покренут кривични поступак, да ли су кривична дела за које се терети кажњива и нашим законом, да ли се ради о политичком, високотехнолошком или војном кривичном делу итд. Након што се све то утврди и ако суд нађе да су испуњени услови за изручење, коначну одлуку доноси министар правде", каже наша саговорница.

Додаје да се процедура разликује, у случају да је оптужени затечен у трећој држави, нпр. на територији Немачке.

"Тада Немачка и њени надлежни органи одлучују о његовом изручењу. У том смислу екстрадициони захтев може да упути Америка, где је наводно извршено кривично дело, или то може да уради Србија, имајући у виду да се ради о њеном држављанину и може да му се суди овде", истиче она.

Наглашава да је тешко прејудицирати, баш као и нагађати евентуалне казне са којима би могао да се суочи.

"За тај компјутерски криминал код нас може да добије две, три године затворске казне, али му у Америци за исто дело прети између 40 и 50 година, јер САД прописује много строже казне. Треба утврдити да ли у овом случају долази до нечовечног поступања и кажњавања, а оптужени може да се обрати и Комитету УН против тортуре, али све је то у домену спекулације", навела је саговорница РТ Балкана.

Из ФБИ су нагласили да озбиљно схватају ово кривично дело, а савезни тужилац Метју Грејвс додао је да ће "употребити сва средства која су им на располагању како би пронашли починиоце и позвали их на одговорност, где год да се налазе".

"Ако имате информације у вези са овом особом, обратите се америчкој Тајној служби", додаје се на њиховом сајту. 

Из Министарства правде и Министарства спољних послова до објаве текста нису одговорили на питања наше редакције.