Коментар из Сарајева: БиХ између хрватских и српских "рафала", само НАТО чланица има приступ свему

Оружје и наоружање су уз енергију кључни појмови последњих година у Европи, нарочито од почетка рата у Украјини. Државе издвајају стотине милиона, па и милијарде евра за куповину оружја, а изузетак није ни наш регион где предњаче Хрватска и Србија, пише сарајевски портал "Кликс".

Хрватска је од Француске, као кључног произвођача борбених авиона у Европи, за 1,2 милијарде евра купила 12 половних авиона "рафала", од чега је шест већ допремила и активно обучава војно особље. Још два "рафала" у Хрватску стижу до краја године, а до пролећа 2025. преостала четири.

"Кликс" указује да ће, иако је реч о половним авионима, Хрватска на њима имати приступ свим апликацијама и опцијама које се посебно регулишу, стога што је чланица НАТО савеза.

С друге стране, Србија је прошле недеље потписала уговор са Француском о куповини 12 нових "рафала" за чак 2,7 милијарде евра, али због НАТО прописа, јер није чланица тог војног савеза, неће имати пуни приступ свим апликацијама тог типа авиона.

Продаја "рафала" Србији: Француска јача позицију, страх од цурења технологије Русији и Кини

Но то није толико ни битно у овом тренутку, коментарише сарајевски портал, колико шири контекст приче о регионалном наоружавању. Треба истаћи да је Хрватска исказала интерес, а према последњим информацијама добила је и зелено светло за набавку осам самоходних вишеструких америчких ракетних система ХИМАРС.

Какву опрему набављају Хрватска и Србија најбоље илуструје податак да ХИМАРС у Европи имају још само Украјина, Пољска и Румунија.

Када је реч о борбеним авионима "рафал" у Европи их осим Француске (234) још имају Хрватска (12), Грчка (24) и сада ће их имати и Србија у наредних 5 до 6 година.

Наш избор

Да ли Србија купује грчке "мираже"?

Сарајевски портал подсећа да је пре "рафала" Србија почела јако много да улаже у противавионске системе и да је купила шест руских ракетних система "панцир", четири кинеска ПЗО ракетна система ФК-3, француске радаре за надзор ваздушног простора ГМ 400 и ГМ 200. Нешто раније Србија је купила од Кипра 11 руских јуришних хеликоптера Ми-35П.

У међувремену и Србија и Хрватска најављују враћање обавезног војног рока. И мада се већ скоро три године у Европи говори о неком новом поретку, о све већој потреби улагања у сигурност, поставља се питање за кога се то Србија и Хрватска наоружавају и ко им може бити претња? "Кликс" наводи да је готово немогуће тему наоружавања комшија БиХ посматрати изван политичког контекста.

Каква је онда позиција БиХ у процепу две суседне земље које троше милијарде евра у наоружавање? Можда се и једни и други, како је рекао председник Хрватске Зоран Милановић, наоружавају за седам дана фиктивног рата. А можда и не. Какву политичку поруку шаљу и једна и друга земља пре свега БиХ у политичком контексту, где и једна и друга активно покушавају да утичу на унутрашње политичке процесе. 

Сарајевски портал наводи да је у Оружаним снагама БиХ још тема основна опрема војника, док суседне земље чак и у односу на остатак Европе предњаче по потрошњи за наоружање.

Шта таква БиХ може урадити и како се поставити између чекића и наковња с обе стране границе? Неколико је сценарија које набраја сарајевски портал.

БиХ може бити спокојна, јер има јаке кошије, уз напомену да суседи не претендују на територију БиХ. Друго, БиХ се може ослонити само на НАТО пут и под тим кишобраном тражити заштиту, иако ће то чланство увелико зависити од српске политике у БиХ, уколико се буду поштовале процедуре које су се до сада следиле. И на крају, БиХ може бити препуштена сама себи у сценарију где ће само ишчекивати да комшије, ако не војно, онда политички покушати да остваре своје интересе уз константни притисак и показивање војних мишића.