Србија и Балкан
У Новом Пазару србистику претварају у бошњакистику?
Чланови одбора надају се да Србија неће дозволити да се на Државном универзитету у Новом Пазару акредитује студијски програм босанског језика на штету српске филологије
Одбор за стандардизацију српског језика упутио је допис Националном просветном савету и министарству просвете, поводом проблема у вези са акредитацијом на Катедри за србистику на Државном универзитету у Новом Пазару.
Међу лингвистима, али и у академској заједници и широј јавности, страсти су се узбуркале када је Бошњачко национално веће затражило да се "бошњачки језик" и "бошњачка књижевност" уведу у студије српске књижевности и језика на тој високошколској установи.
Ово стручно тело упозорава на настојања да се та катедра претвори у "бошњакистику" или "бошњакистику са србистиком" и да су та настојања праћена и грубим нападима појединаца и на Универзитет и на Одбор за стандардизацију српског језика и поједине србисте.
Одбор је изричитог става да није могуће у садржаје српског језика и књижевности укључивати исте садржаје само под другим именом, нити је могуће правити хибридни србистичко-бошњачки студијски програм.
Чланови одбора надају се да Србија неће дозволити да се на Државном универзитету у Новом Пазару акредитује студијски програм босанског језика на штету српске филологије.
"Циљ ових студија је управо да се легализује прекрајање научних истина и присвајање српске језичке и културне баштине", наводи Одбор.
Министарство и Национални просветни савет, одбор је подсетио и на одлуке о питању статуса босанског или бошњачког језика које су донете 1998, па 2015. године.
У првој одлуци коју су саставили чувени лингвсти Бранислав Брборић, Иван Клајн и Предраг Пипер, наводи се да се за именовање трећег језика у Босни и Херцеговини, уз српски и хрватски, у српском језичком стандарду може препоручити само атрибут бошњачки.
"Назив језика неопходно је ускладити с именом новопризнатог народа - Бошњаци. јер нема разлога да у српском језику име тог народа и име тог језика буду у раскораку који уноси забуну и изазива оправдану забринутост", каже се у одлуци стручњака из 1998. године.
Касније, 2015. године у списима Одбора за стандардизацију српског језика подробно је образложен став науке да не постоји посебан језик Бошњака који се разликује од српског.
"Разлика постоји само у симболичлком плану, у посебном именовању", указују из Одбора.
Они додају и да је на основу Европске повеље, али и на основу научних лингвистичких критеријума јасно да се не могу као посебно студирати симболички језици јер они представљају само различита имена истог, у овом случају српског стандардног језика.
"Тиме би била нанесена непроцењива штета и српском језику и српској култури. Пријватањем програма босанског језика на Државном универзитету у Новом Пазару, Србија би била једина земља на свету где би се као посебан студирао босански језик", закључује се у допису Одбора.
