Србија и Балкан
Све по "стандардима" ЕУ: Како Европска комисија брани Црну Гору од Срба и Српкиња?
"Европска конвенција о држављанству Савета Европе из 1997. године значајно либерализује поглед на двојно држављанство, а није непозната чињеница да пут у ЕУ подразумева, у најмањем, узимање у обзир стандарда које прописује СЕ", каже за РТ Балкан Василије Марковић, мастер правник
Поприлично наредбодавним тоном који се редовно користи када су у питању земље кандидати за пријем у ЕУ, Европска комисија упозорила је Црну Гору, како је дужна да ову институцију "држи у потпуности обавештеном о својим намерама" а пре "било какве одлуке о двојном држављанству".
Као земља кандидат, Црна Гора треба да се уздржи од било које мере која би могла угрозити стратешки пут земљу у ЕУ, укључујући коришћење прерогатива за доделу држављанства", одговорио је портпарол ЕК на питање РСЕ "да ли ће Брисел пратити ситуацију поводом захтева за увођење двојног држављанства у ЦГ".
У Подгорици је ових дана у организацији Црногорског ПЕН центра одржана трибина "Двојно држављанство – укидање сувереног одлучивања", на којој су, преносе подгорички медији, професори и правни експерти закључили да би измене Закона о црногорском држављанству, које би омогућиле двојно држављанство за грађане из Србије који су пореклом из Црне Горе, "представљале озбиљну претњу суверенитету и политичком поретку Црне Горе" и да би у крајњој мери биле "погубне по Црну Гору".
На трибини је саопштено и да би могуће олакшице у погледу стицања црногорског држављанства могле бити злоупотребљене за стварање бирачког инжењеринга, да би "довеле у питање стечену државност Црне Горе", као да је циљ да се "избрише суверена Црна Гора". Изнет је и податак да би после измена закона црногорско држављанство могло да стекне око 300.000 људи.
РСЕ који је пренео упозорење ЕК Црној Гори, читаоце је узгред обавестио и да се за "потписивање споразума о двојном држављанству са Србијом и другим земљама залажу проруске и просрпске партије које доминирају у црногорској власти", као и да је "иницијативу подржао и премијер Милојко Спајић".
Шта је узбудило Брисел и Подгорицу?
Није баш најјасније шта је толико узбудило духове у Бриселу и Подгорици, па су уследиле овако јаке реакције баш у овом тренутку, упозорења да се "не квари европски пут". Чињеница је да је премијер Милојко Спајић још у фебруару на посланичко питање ДПС-а одговорио да "нити је изашао са предлогом о измени Закона о држављанству, нити је иницирао измене поменутог закона", већ је претходно само "изнео своје мишљење на ту тему", на које "ваљда има право". У међувремену није било нових, званичних информација на ову тему.
Шта то о овом питању зна Брисел, а не знају грађани Црне Горе, и зашто толика нервоза у седишту ЕК?
"Нисам изненађен што су упаљене црвене лампице у међународној заједници због поменутог закона којим би се исправила вишедеценијска неправда према хиљадама и хиљадама Срба и Српкиња у Црној Гори који су чак и рођени у нашој земљи а нису имали право на достојан живот, право на држављанство, право на лијечење, на школовање, на рад, дакле право на живот, само зато што су Срби", каже за РТ Балкан, коментаришући упозорење из Брисела, председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић.
Дајковић каже да га живо занима "како то да Бриселу није сметало када је Мило Ђукановић давао држављанство једном осведоченом криминалцу и контроверзном бизнисмену Таксину Шинаватри само зато што му је дао одређени новац, или, боље рећи, мито".
"Или када су хиљаде и хиљаде Рома, других расељених лица албанске националности који су долазили у Црну Гору, за свега седам до 10 дана добијали личне карте и стицали право гласа. Дакле, тада није било црвених лампица и тада се жмурило на једно око када су те ствари спровођене као део агенде политике Мила Ђукановића. Сматрам да ће ипак на крају овај закон бити усвојен и да ће бројни Срби и Српкиње у Црној Гори добити право на достојан живот", каже Дајковић.
Поменути РСЕ у тексту у коме је један од међунаслова "Законом до утицаја Србије на црногорске изборе?", наводи и податак да "више мањих европских земаља, као што су Аустрија, Холандија, Литванија и Естонија, не дозвољавају двојно држављанство". На помиње се, међутим, да много више земаља ЕУ, међу којима су и неке величине Црне Горе, дозвољавају двојно држављанство. Белгија, Бугарска Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Грчка, Холандија, Ирска, Италија, Летонија, Мађарска, Малта, Немачка, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска на списку су земаља у којима је двојно држављанство дозвољено.
Закон о црногорском држављанству један од најрестриктивнијих у Европи
И Василије Марковић, мастер правник, подсећа у разговору за РТ Балкан да већина од 27 чланица ЕУ у својим законодавствима допушта двојно држављанство.
"Многе од њих своја законодавства у том погледу либерализовала су релативно скоро, а последња међу њима је водећа држава ЕУ - СР Немачка, која од пре неколико месеци више не предвиђа одрицање од претходног држављанства као обавезни услов за стицање немачког држављанства. Двојно држављанство, дакле, није per se проскрибовано нити некомпатибилно са европским стандардима. Напротив. Европска конвенција о држављанству Савета Европе из 1997. године значајно либерализује поглед на двојно држављанство, а није непозната чињеница да пут у ЕУ подразумева, у најмањем, узимање у обзир стандарде које прописује Савет Европе", каже Марковић.
Додаје да Црна Гора, међутим, у овом питању то не чини, јер је једна од свега две државе које су ставиле резерву на члан Европске конвенције о држављанству посвећен двојном држављанству, а "имајући на уму изложене међународне стандарде, те законодавну политику већине држава чланица ЕУ, разлог за овакав став не треба тражити у правној, већ пре у политичкој аргументацији".
Према Марковићевим речима, Закон о црногорском држављанству, један од првих закона који су усвојени након проглашења независности 2006. године, и данас је, упркос вишекратним изменама од тада, "један од најрестриктивнијих закона те врсте у Европи и шире".
"Од 2006. до данас много се тога променило и у свету и у Црној Гори, те су инклузивне, широке и на стручности и аргументима засноване расправе о смеру и потреби измена Закона о црногорском држављанству више него потребне црногорском друштву. У том смислу, и организована трибина црногорског ПЕН центра у Подгорици, па и критички тонови који су се на њој могли чути спрам најављених измена су драгоцени за развој плуралистичког друштва у Црној Гори", наставља Марковић.
По његовом мишљењу, када се критикује либерализација црногорског става према двојном држављанству, нажалост се превиђа чињеница да би омогућавање двојног држављанства био кључан допринос томе да Црна Гора и заиста постане грађанска држава, уместо што је то само на папиру.
"Наиме, Устав Црне Горе је јединствен пример у свету који за носиоце суверености не одређује грађане, већ искључиво црногорске држављане, искључујући тиме из легитимног учешћа у обликовању политичког живота, али и остваривања читавог низа других права велики број лица која деценијама живе у Црној Гори или су са њом на другачији начин повезана, а поштују правни поредак те државе. Онај исти правни поредак који их, из наводних безбедносних а у суштини недемократских разлога, одбацује као „страно тело", каже Марковић.
Двојно држављанство у Црној Гори по важећим прописима је незаконито.
"Омогућавање двојног држављанства исправило би вишедеценијску неправду и омогућавање приступа овом ′праву на друга права′, а у исто време било би и доказ посвећености Црне Горе изградњи грађанског карактера друштва, у складу са неумитним европским тенденцијама. Речју, двојно држављанство успело би да фино усагласи и оствари како сплет приватних, тако и један од најважнијих јавних интереса у савременом црногорском друштву", закључује у разговору за РТ Балкан Василије Марковић.
