Испружена рука Русије: Позиви за Вучића, Брнабић и Ђурића

Русија очекује долазак српског председника Александра Вучића на самит БРИКС-а у Казању, поручио је председник ове земље Владимир Путин током састанка са потпредседником Владе Србије Александром Вулином, наводећи да се нада да ће Вучић прихватити позив. Тако је руски лидер још једном потврдио већ познату чињеницу - упркос негодовању Запада, и сложеној геополитичкој ситуацији, сарадња две државе све је чвршћа.

Путин са Вулином: Русија чека Вучића на самиту БРИКС-а у Казању (ВИДЕО)

Како то рече Вулин који је домаћину пренео "личне, срдачне и братске поздраве" Вучића, "када Русија брине за Србију и стало јој је до тога шта Србија ради, онда је и нама Србима лакше, јер да Русија није опстала, онда не би било ни Србије. Не делимо само заједничку прошлост, већ и будућност".

Руска рука Србији је увек испружена, показало се и када је недавно руски министар спољних послова Сергеј Лавров у посету позвао председницу народне скупштине Ану Брнабић, као и за шефа српске дипломатије Марка Ђурића.

Лавров је тада подсетио да је Москва упутила позив за посету Русији Брнабићевој и Ђурићу и додао "биће нам драго да их овде угостимо".

Представници Србије добродошли су увек, дакле, у Москву која никада до сада сарадњу с Београдом није уцењивала као што то раде "партнери" са Запада. Из Москве увек стиже ненаметљиво пријатељство и континуирана подршка – очувању српског народа на КиМ, јединству Србије и самосталности српске политике.

Вулин са Лавровом: У Русији су добродошли и Ана Брнабић и Марко Ђурић

Да су српски интереси међу императивима руске политике, показало се и приликом посете лидера Републике Српске Милорада Додика руском председнику, а нарочито када се Русија чврсто успротивила доношењу антисрпске резолуције о наводном геноциду у Сребреници.

Ипак, од почетка Специјалне војне операције за сарадњу са Русима углавном је био задужен управо Вулин, који је, баш због блиских контаката са Москвом, на црној листи америчких санкција.

Ако би се председник Србије овога пута појавио у Казању, био би то његов први званични сусрет са руским колегом од почетка специјалне војне операције у Украјини. Двојица лидера, срела су се, иначе, прошле године, на самиту у Пекингу,  али "на блиц". Како је тад Вучић рекао, кратко су разговарали, јер је Путин имао важан и дуг састанак са Сијем.

Да се са руским колегом већ дуже време не виђа, недавно је признао и сам Вучић који је истакао како се са шефом Руске Федерације није чуо две и по године, и то само из разлога што, објаснио је, Путин на тај начин покушава да заштити позицију Србије, која је иначе једна од мало земаља које су успеле да одоле притисцима и не уведу санкције Москви.

"Кад год сам пожелео да разговарам, ја бих са њим разговарао. Председник Путин не жели да тражи ту врсту разговора, јер мисли да би тиме могао мене да угрози и то је једин разлог што се нисмо чули", нагласио је тада председник који је последњи пут, у званичној посети Русији био 2021. године у Сочију.

Западни део света који и даље не може да преболи што је Русија, упркос њиховим покушајима да је изолују, у многим државама света радо виђен гост, и за бројне светске лидере увек поштован домаћин, сигурно са забринутошћу гледа да ли ће Вучић Путинов позив и прихватити.

Посета Вулина Москви, за њих је, како се испоставило већ била превелики трн у оку, и због ње су реаговали и Европска унија, али и Стејт департмент. И једни и други негодовали су због јачања пријатељских веза Србије и Русије.

Брисел се секира: Зашто се Вулин састаје с Путином

"Наш фокус остаје на томе да са лидерима у Србији радимо на јачању стратешког партнерства између наших земаља, док Србија наставља да гради безбедну и сигурну будућност у Европи отпорној на политичке и економске уцене из Русије", кажу у Стејт департменту.

У Европској унији делују још нервозније.

"Европска унија је била кристално јасна са нашим партнерима: односи са Русијом не могу да буду уобичајени након ничим изазваног и неоправданог агресорског рата Русије против Украјине", навела је служба за штампу, спољне послове и безбедносну политику ЕУ.

Односи Срба и Руса, ипак, упркос оваквим притисцима, не само да су уобичајени – већ све бољи и бољи.