Историчар Боривоје Милошевић каже да иза реаговања на изучавање Одбрамбено-отаџбинског рата у основним школама у Републици Српској, стоји озбиљна политичка намера да историја свих народа у БиХ може, мора и треба да се пише само на једном месту, у некој канцеларији у Сарајеву.
Напоменуо је да се то не односи само на рат 1992-1995. године, већ свих историјских епоха.
"Морамо бити свесни тих намера. Неко жели да следимо ту тзв. историјску истину без евентуалних преиспитивања, а историја стално поставља питања и преиспитује", навео је Милошевић гостујући у Јутарњем програму РТРС.
Истакао је да ово није први ни последњи пут да се неке ствари паушално тумаче, као и да то тумаче људи који нису довољно стручни.
Када се, каже, спомињу имена Радована Караџића и Ратка Младић реч је о чистој фактографији.
"Они су били историјске личности и актери важних историјских догађаја, без обзира какво ко имао мишљење. Природно је и логично да се њихова имена нађу у рубрици 'појмови'", указао је Милошевић.
Подсетио да је да је у Србији, на пример, подељено мишљење о Слободану Милошевићу, али се, истиче, његово име не брише, као што се не бришу ни имена Алије Изетбеговића, ни Фрање Туђмана.
Према његовим речима, поједини критичари имају накарадну логику.
"Некоме је засметало име Споменка Гостића и засметао им је Андрићград. Имам питање, да ли треба да бришемо име Светог Саве, јер смета немом имаму из Козарца", упитао је Милошевић.
Истиче да се нигде у уџбеницима у Српској не славе ратни злочинци.
"То нигде не пише. Волео бих да докажу то и да нађу те реченице", навео је историчар Милошевић.