Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће данас бити одржани завршни разговори око могућег војног рока и да се одлука очекује у наредних 20 дана.
"Данас имамо завршне разговоре око могућег војног рока. Очекујте нашу одлуку у наредних 20 дана, што ће се видети већ у расправи о буџету. Кад прође ребаланс 1, 5. или 10. октобра, све ће бити познато", рекао је Вучић новинарима током обиласка радова на путу Шабац-Лозница.
Свега неколико сати након ове изјаве, Вучић је током тактичке војне вежбе у Гучеву рекао да ће одлука о враћању војног рока "вероватно бити донета данас" и открио колико ће војни рок трајати.
"Највероватније рок би био два месеца плус 15 дана вежбе, што ће рећи 75 дана", рекао је Вучић и додао да би за жене био добровољан, као и да би могао да буде уведен за око годину дана.
"Ми смо сада разговарали око војног рока и вероватно ћемо донети ту одлуку. Процене у овом тренутку још нису завршене и разговори", рекао је Вучић током обиласка тактичко-техничког збора опреме и наоружања које користе припадници специјалних јединица Војске Србије.
Додао је да је то минимално што неко може да пружи за своју државу.
"Одредили бисмо не тако безначајну новчану награду за време проведено у касарнама, ову одлуку морамо брзо да донесемо", рекао је Вучић и додао да се ради на чувању младих људи и оних у ИТ сектору, којима мора да се обезбеде посебни услови, али да за то "морамо да се договоримо како да изведемо са Војнотехничким институтом, са нашим јединицама везе, да могу својим знањима да допринесу, а да не морају да пролазе пешадијску обуку кроз коју је свако од нас пролазио и кроз све друго".
Говорећи о стању у Војсци Србије Вучић је рекао да је договорено да се обнови велики број касарни широм Србије, од Сомбора, Кладова, Пирота, преко Сурдулице, Прибоја, Краљева.
"Кад кренемо од Ваљева до Пријепоља немате више чету војске. Сад ћемо то да полако мењамо", рекао је он.
Као што је већ познато, почетком јануара 2024. године, тадашњи министар одбране, а садашњи Милош Вучевић најавио је покретање иницијативе за укидање одлуке о суспензији обавезног служења војног рока. Од тада се у више наврата помињала ова идеја, а сам председник Србије Александар Вучић најавио је да ће у мају разговарати са Генералштабом и Скупштини о свим предлозима у вези са враћањем обавезног служења.
Како и када је укинуто обавезно служење војног рока?
Вреди подсетити да је обавезно служење војног рока укинуто одлуком Владе Србије крајем 2010. године, која је ступила на снагу првог јануара 2011, као и да је тадашњи министар одбране био Драган Шутановац.
Овом потезу претходила је готово деценија проблема везаних за попуну јединица и избегавање војног рока, уз злоупотребу опције "цивилног" служења, међутим повољне међународне околности и мирнодопски услови утицали су на игнорисање свих потешкоћа због чега је дошло до пада броја људи ангажованих у Оружаним снагама.
Такође, у периоду пре укидања обавезног служења државно руководство са Министарством одбране интензивно је радило на интеграцији и стандардизацији са НАТО-ом, што је резултирало ступањем у програм "Партнерство за мир" у децембру 2006. године. Овај процес подразумевао је потпуну професионализацију војске уз истовремено стварање активне и пасивне резерве, која би била позивана у одређеним терминима ради попуне ратног састава и обнове обуке.
Ипак након укидања, процес стварања и позивања резерве је запостављен, па су тако припадници активног састава војске уместо додатне обуке, оспособљавања и учешћа у мировним операцијама, чували и одржавали запуштене касарне и коришћени за санирање штете настале у елементарним непогодама. Због тога је дошло до додатног одлива школованих, тј. професионалних кадрова.
Дакле постигнут је контраефекат, па је уместо попуне јединица професионалним војницима дошло до смањивања борбеног потенцијала и свеукупних способности наше војске. На основу описаног могло би се закључити укидање обавезног служења војног рока није наступило због "НАТО стандардизације" и често помињаних финансијских проблема, већ ради (не)намерног слабљења српске војске.
Даљи план тадашње власти подразумевао је укидање обавезног служења након 2010. године, али уз предуслов да Република Србија постане део НАТО-а, што је касније изостављано из наратива. Међутим, то није спречило Алијансу да до данас утиче на власти у Београду и одвраћа их од идеје о враћању војног рока.
Томе у прилог говоре и неки други потези тадашњег министра одбране Драгана Шутановца, по чијем налогу је уништено, претворено у секундарне сировине и продато мноштво средстава укључујући тенкове, оклопне транспортере, артиљеријско оруђе, противавионске топове итд. Све ово рађено је у складу са "НАТО стандардима", а према мишљењу многих и према жељама бирачког тела, првенствено млађег дела.
Остаје да видимо да ли ће актуелна власт остати доследна најави, односно да ли ће за "око годину дана" обавезно служење војног рока бити заиста враћено, имајући у виду све проблеме због којих је ова одлука до сада одлагана - од недостатка капацитета до притисака са Запада.