Наш избор
Србија и Балкан
Да ли Србија треба да прихвати Путинов позив на самит БРИКС-а?
На недавно одржаном форуму БРИКС-а, Београд је имао своје представнике. За месец дана одржава се самит ове организације који ће окупити светске лидере, на који је позван и Вучић. Да ли би Србија требало да прихвати позив Владимира Путина?
Неодређено, ни позитивно, ни негативно данас је председник Србије Александар Вучић одговорио на питање да ли ће прихватити позив председника Руске Федерације Владимира Путина за учешће на самиту БРИКС-а у Казању.
Како је рекао, тих дана има најављене важне госте из иностранства, али је додао да до тада – од 22. до 24. октобра – има још доста времена.
Вучић је тиме оставио могућност да Србија ипак узме учешће на самиту којем ће присуствовати председник Кине Си Ђинпинг, као и председник Турске, чланице НАТО која је аплицирала и за чланство у БРИКС-у, Реџеп Тајип Ердоган.
Да ли би Србија требало да има свог представника на (довољно) високом нивоу на тако важном скупу?
Србија има више разлога да учествује и буде присутна на састанцима БРИКС-а, сматра некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић.
Како наводи, све земље које су уз БРИКС су на правој страни историје, па и Србија која је увек била на правој страни историје, треба да буде с њима.
"Чланице БРИКС-а и земље које подржавају ову организацију према Србији имају, не неутралан став, него експлицитно подржавају Србију на међународном плану. Природније је да Србија буде са њима, него са чланицама НАТО-а или са неким центрима моћи који и данас имају илузије да је могуће сачувати унилатерални поредак и владавину неких њихових правила, а не међународног права," сматра Јовановић.
Наш саговорник истиче да су међу чланицама БРИКС-а Русија и Кина које у Савету безбедности УН подржавају Србију о питању Косова и Метохије, док остале чланице БРИКС-а подржавају територијални интегритет Србије у осталим телима УН, а нису ни гласале за Резолуцију о Сребреници у Генералној скупштини УН.
А шта кажу представници парламентарних политичких странака, да ли би Србија требало да прихвати позив за учешће на самиту БРИКС-а?
То је ствар о којој ће одлуку донети Влада Србије заједно са председником државе, каже министар Ђорђе Милићевић, иначе функционер Социјалистичке партије Србије.
"Није културно, а није ни пракса да члан колективног органа износи лични став и лично мишљење. Тај став могу изнети унутар владе, али у договору владе и председника, Србија ће имати свој став", појашњава Милићевић у изјави за РТ Балкан.
На питање који је став СПС-а чији је функционер, Милићевић одговара да је питање државно, а не страначко.
"Није ово страначка политика и није ово страначка ствар, овде је у питању Србија, а Србија и грађани Србије су увек на првом месту и ту нема поделе на странке", подвлачи Милићевић.
Са друге стране, за Покрет социјалиста, чији лидер је потпредседник владе Александар Вулин, нема дилеме – Србија би требало да има свог представника на самиту БРИКС-а.
"Ми око тога немамо дилеме – наша је и иницијатива да се уђе у процедуру приступања Србије БРИКС-у онако како смо доставили предлог Скупштини", каже посланик ПС Ђорђе Комленски за РТ Балкан.
Како додаје, јасан је и став Вулина о питању БРИКС-а.
"О прихватању позива ће одлучити онај коме је позив упућен као и Влада Србије, да ли ће и кога одредити као представника на самиту у Казању", напомиње Комленски.
Важно је да Србија има свог представника на самиту БРИКС-а, сматра посланик групе Ми – Снага народа Бранко Лукић.
"То је важно ако желимо да опстанемо економски, са овим западњацима нећемо опстати сигурно ни као друштво ни као држава", додаје Лукић у изјави за РТ Балкан.
Како сматра, на самит би требало да оде председник Србије јер је он и позван, али додаје да је питање да ли ће због спољних притисака смети да узме учешће на самиту.
"Наша посланичка група је добила позив за учешће на форуму БРИКС-а који је недавно одржан у Москви и одазвали смо се. Ја се надам да ћемо добити позив и за овај на нивоу самита који је важнији. Ако добијемо позив, сигурно ћемо да одемо", напомиње наш саговорник.
Ако је Србија на путу ка Европској унији, тешко да може да буде и у БРИКС-у, каже насупрот томе лидер Народног покрета Србије Мирослав Алексић за РТ Балкан.
"Једно је антипод другом. Ако Србија тежи ка ЕУ и има 80 одсто робне размене са ЕУ, логично је да тежи да сарађује са онима са којима има највеће економске односе и инвестиције. Не знам какве су форме и облици БРИКС-а, али је то контрадикторно ономе што је Србија трасирала као своју стратегију већ деценијама уназад", сматра Алексић.
Додаје да његова изјава није став партије чији је лидер, јер се Народни покрет Србије није бавио питањем БРИКС-а, зато што сматра да "Србија има много већих проблема, него да се геостратешки одређује".
И потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић одбила је да за РТ Балкан коментарише ово важно геополитичко питање за Србију, наводећи да није пратила политичка дешавања данас, јер се бавила оградом летњиковца одборнице ССП-а у Пећинцима.
Покушали смо да дођемо до одговора владајуће Српске напредне странке, од које и највише зависи одлука о учешћу на самиту БРИКС-а, али ниједан од тројице функционера СНС-а које смо контактирали није хтео да одговори.
Остаје да сачекамо 10. октобар када би, како је најавио председник Вучић, требало да буде донета одлука о учешћу Србије на скупу у Казању.
