Србија и Балкан
Беговић: Плима дезинформација о пројекту "Јадар", научници позвани да кажу мишљење
Основни принцип науке је конструктивно критичко размишљање и да нам је сада баш оно потребно, каже министарка
Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић изјавила је поводом пројекта "Јадар" да је идеја да чују сва различита мишљења научне заједнице и да су позвани и они научници који имају противаргументе у вези са потенцијалним ископавањем литијума.
"Суочавамо се са плимом дезинформација и полуинформација о пројекту Јадар и овој теми данас сви све знају а у ствари најмање чујемо стручну јавност", изјавила је министарка.
Она је прецизирала да се колеге са Рударско-геолошког факултета "суочавају с једном врстом презира, јер раде свој посао, за који су одговорни и школовани".
"То су наше колеге и наши суграђани и можда би било разумљиво да ми први пут сада у историји отварамо један рудник у Србији па да постоји снажна забринутост, али ми од 15. века имамо руднике у Србији", рекла је она у интервјуу за данашњу Политику.
Према њеним речима, грађани би требало да знају да захваљујући и развоју науке и технологије рудници од пре 70 или 150 година и данас нису иста прича.
Истакла је да свака индустрија потенцијално носи неку негативну последицу по окружење, али, како је рекла, то није разлог да одустанемо, него да разговарамо и да подижемо стандарде како би та индустрија била зеленија и имала што мањи негативни отисак на животну средину.
Говорећи о томе да ли су научници у Србији спремни да изнесу своје независне ставове, рекла је да јесу.
"Да, апсолутно могу да изнесу независно мишљење. На састанку са председником у Палати Србија било је 33 директора и декана наших института и факултета који су одабрани на основу експертиза које имају у својим научноистраживачким организацијама", рекла је она.
Нагласила је да је основни принцип науке конструктивно критичко размишљање и да нам је сада баш оно потребно.
Осврћући се на мишљења неких стручњака да је рударење литијума све мање уносан посао и да би требало одустати од тога, рекла је да, будући да је она биолог, не може да прича о томе колико је овај посао уносан, али да је чињеница да се деценијама руде које садрже литијум експлоатишу широм света, што, како је навела, значи да постоји потражња.
"С друге стране, приватне компаније и даље улажу у овакве руднике, што значи да постоји профит и зарада за њих. Део тог новца увек остаје држави у којој је рудник отворен. Тренутно у Европској унији постоји 12 пројеката за отварање рудника који би експлоатисали руду са литијумом, односно експлоатисали би литијум од Финске, Немачке, Шпаније, Португалије, до Чешке", истакла је министарка.
Када је реч о томе да ли би отварање једног таквог рудника потпуно девастирало један од најлепших делова Србије, изнела је став да је у овом моменту неозбиљно и неодговорно да то може да се каже зато што не располажемо свим подацима.
"Студија утицаја на животну средину није завршена, значи она је у некој радној верзији, тако да морамо да сачекамо податке", рекла је она.
Навела је да би требало имати на уму да литијум има изузетно широку примену од мобилног телефона, од кога се више не одвајамо, до персоналних рачунара, који су нам основно средство за рад.
Он има примену у металургији, у производњи керамике али и у медицини.
"Одлучили смо да смањимо коришћење и на крају укинемо коришћење фосилних горива, која јесу један озбиљан извор загађења, али макар данас за електричне аутомобиле је потребна литијум-јонска батерија али се размишља и даље и о будућим зеленим изворима енергије као што је водоник. Сада се литијум разматра као део материјала који је изузетно ефикасан у чувању те врсте енергије", рекла је Беговић.
