Масакрирали, палили, рушили: Годишњица злочина над Србима у Медачком џепу

Деветог септембра 1993. Хрватска војска је изненада напала српска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смештена јужно и југоисточно од Госпића, у тзв. Медачком џепу, која су се до тада осамнаест месеци налазила под заштитом УН.

ХВ је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Оно што нису успели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, подсећа Документационо-информациони центар "Веритас".

Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима припадника УНПРОФОР, који су покушали да преузму контролу над овим подручјем и спрече убијање преосталих Срба и уништавање њихове имовине. То им је успело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.

У акцији је страдало 88 Срба: 46 војника, шест милиционера и 36 цивила. Међу жртвама је било 17 жена, а међу цивилима 26 старијих од 60 година.

Хрватска је по завршеној акцији предала српској страни 52 тела.

Припадници УНПРОФОР-а су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18. Два тела су извукли припадници СВК, а једно је пронађено у априлу 1994.

Линта: Никада нећемо заборавити седам српских жртава злочина у Мирловић пољу 1993

У мају 2000. године истражиоци Хашког трибунала проналазе још 11 лешева скривених у септичкој јами у Госпићу. Од укупно 84 пронађена посмртна остатка, још је седам остало неидентификовано. На листи несталих води се још девет лица, међу њима шест цивила просечне старости 71 годину, од којих су четири жене.

У овој акцији рањеника уопште није било. Управо то, као и резултати прегледа тела на српској страни (разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсечени делови тела, живи бацани у ватру) упућују на закључак да су систематски убијани заробљени и рањени.

Сва три села су сравњена по систему "спржене земље".

Командант УНПРОФОР-а генерал Жан Кот, 19. септембра 1993, после комплетног обиласка поменутих села, изјављује: "Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намерно".

За злочине почињене у овој акцији Тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских генерала: Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца. Бобетку због болести оптужница није ни уручена, преминуо је у априлу 2003.

Предмет Адеми/Норац Хашки Трибунал је, у септембру 2005, пребацио у надлежност хрватског правосуђа. Домаћа оптужница их је теретила за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.

Жупанијски суд у Загребу, у мају 2008, оптуженог Адемија, вршиоца дужности команданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби, а оптуженог Норца, команданта операције "Џеп "93", осуђује на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест.

Почев од 2012, хрватско правосуђе је оптужило још тројицу припадника ХВ и сва тројица су правоснажно осуђени пред Жупанијским судом у Загребу: Јосип Крмпотић на три године, Велибор Шолаја на пет и Јосип Мршић на три године затвора.

Иако је у поменутим судским поступцима неспорно утврђено да су у запаљеним кућама изгореле и четири жене, за њихово паљење нико није одговарао.