Хиљаде Срба са севера, али и из јужног дела Косова и Метохије онемогућени су од стране тзв. косовске полиције, од власти назови државе, да физички дођу до својих радних места.
Неки од пре десетак дана када су заузете зграде привремених органа на Северу, други од зимус када су запечаћене канцеларије српских институција на југу Косова. Трећима су радна места узурпирана пре скоро годину и по, од краја маја 2023. године када су косовски специјалци заузели зграде општина у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу и од тада их држе под контролом.
До својих радних места у овом тренутку не могу радници привремених органа у српском систему у четири општине на северу, али и у више општина јужно од Ибра.
Радна места нису доступна ни радницима филијале Фонда ПИО у Бошњачкој махали у Косовској Митровици, радницима Центра за социјални рад, Канцеларије за КиМ и Косовско-митровичког округа у истој згради, радници Рајске бање у Бањској код Звечана.
У Лепосавићу је тзв. косовска полиција пар дана по заузимање зграде у центру града, уз легитимацију на радна места пуштала раднике Академије струковних студија као и Института за српску културу Приштина са седиштем у Лепосавићу, али у зграду нису могли да уђу радници Привременог органа општине Лепосавић.
Радници српских институција и јужно и северно од Ибра којима није дозвољено да физички дођу до својих радних места, остали су запослени у овим институцијама и редовно примају плате.
"И муж и ја запослени смо у српским институцијама, није нам дозвољено да дођемо до својих радних места, али се никаква промена у нашем статусу није догодила. Редовно примамо плате, и од тог новца, уствари живимо. Имамо и нешто имања, окућнице, али, да није новца који примамо од стране Републике Србије, једноставно, овде не бисмо могли да опстанемо. Тако је и са много наших комшија, познаника и због тога смо захвални нашој држави", каже за РТ Балкан радница једне од српских институција на северу КиМ.
Иста ситуација је и у Косовској Митровици где од прошлог петка трају протести радника привременог органа ове општине, Канцеларије за КиМ, Фонда ПИО а којима полиција не дозвољава да се врате на своја радна места. Протеклих дана, на овим протестима било је по више стотина радника.
Протести радника запослених у општини Звечан, који су почели одмах после упада полиције у просторије ове општине маја 2023, трајали су више месеци током прошле године, и завршени су без икаквих резултата. Полиција је и даље у тој згради и не дозвољава запосленима повратак, нити да остваре своје право на рад.
Крајем маја, у јуну, јулу прошле године, начелници појединих општинских управа, прозивку запослених обављали су на улици, испред блокиране зграде СО Звечан, испред бодљикаве жице која је била постављена испред зграде.
Медији на северу КиМ јавили су почетком ове седмице да је на вратима канцеларија Привременог органа у Лепосавићу развучена жута трака и да испред дежура више полицајаца.
У међувремену, на улазима зграда које је заузела полиција скинуте су табле са ознакама Републике Србије а постављене друге, са ознакама тзв. "републике Косово" и органа лажне државе који се у објекте усељавају. Српске ознаке систематски се ових дана уклањају и на другим местима на северу КиМ.
Из Српске листе својевремено је саопштено и да је држава преузела бригу о српским припадницима тзв. косовске полиције који су новембра 2022. године напустили службу.
До радних места још од септембра прошле године не могу ни радници "Рајске бање" у Бањској код Звечана.
"Јасно желимо да поручимо да о свим радницима Рајске бање брине држава Србија чекајући правду и дан када ће се вратити на своја радна места одакле су силом избачени. Исто таква је ситуација са радницима Трезора, Поштанске штедионице и других институција које су део Републике Србије. Највећи део радника Комерцијалне банке иако она није државна институција су такође збринути", саопштено је из Српске листе уз назнаку да "држава чини све да сачува мир и свој народ, обезбеди финансијску подршку и подржи српски народ.
Одлазак у централну Србију да осете слободу
Члан председништва Српске листе Игор Симић у четвртак је у Северној Митровици изјавио да „нико од радника из институција које су блокиране неће остати без својих принадлежности, као и да се улажу максимални напори да се омогући рад тих институција".
Још један, огроман проблем за све ове људе јесте забрана динара, прекид платног промета са Србијом.
"По своје плате морамо до Рашке, Куршумлије, Врања, или до асминистративних прелаза. Цео дан за то потрошимо, застоји на Јарињу или Брњаку, Мердару, гужва у банкама... Ти одласци и коштају, мука је све то огромна. Са друге стране, ти одласци нам добро дођу, да макар на трен, у Рашки, Врању, осетимо шта је то слобода и шта је слободан живот. Кад се вратимо, све по старом, стрепња, страх, неизвесност", каже један од наших саговорника са севера КиМ, радник који већ месецима не може на радно место.