Србија и Балкан
Вархељи: Циљ међувладина конференција са Србијом у наредних месец дана
ЕУ мора да настави приступне преговоре са Србијом и отвори Кластер 3, поручио је Европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи
Европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи изјавио је данас, говорећи о значају проширења ЕУ, да је циљ да се у наредних месец дана одржи међувладина конференција са Србијом и позвао Београд и Приштину да напредују у дијалогу који се води уз посредовање ЕУ.
"Београд и Приштина морају да напредују у дијалогу који предводи ЕУ како би напредовали на својим путевима ка ЕУ. Потребан је конструктиван приступ, а једностране акције које подижу тензије морају да се избегавају", рекао је Вархељи на међупарламентарној конференцији за Заједничку спољну и безбедносну политику (ЗСБП) и Заједничку безбедносну и одбрамбену политику (ЗБОП) у Будимпешти.
Он је додао да ЕУ мора да настави приступне преговоре са Србијом и отвори Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст.
"Са Србијом и Албанијом, можда и Северном Македонијом, наш циљ је да у наредних месец дана одржимо међувладине конференције", поручио је Вархељи.
Осврћући се на резултате Европске комисије у вези са политиком проширења, Вархељи је указао на недавно усвојени План раста за Западни Балкан, којим се постављају основе за спровођење убрзане постепене интеграције како би партнери били боље припремљени за лакши процес приступања.
"Ова понуда без преседана од додатних шест милијарди евра финансијске подршке Западном Балкану има за циљ да подстакне социјално-економски развој и приближавање региона ЕУ и требало би да обезбеди користи од чланства чак и пре приступања. Истовремено, он промовише економску интеграцију унутар региона кроз заједничко регионално тржиште", навео је Вархељи.
Он је нагласио да ће укупна финансијска подршка ЕУ Западном Балкану до 2027. године достићи "упоредив ниво интензитета помоћи" као у тренутним кохезионим и структурним фондовима ЕУ, што значи 90 одсто интензитета помоћи до 2027. године.
Вархељи је додао да би План раста требало да убрза реформске процесе на Западном Балкану и истакао да су сви партнери доставили реформске агенде, које описују како и када ће завршити реформе неопходне за придруживање ЕУ.
Истовремено је истакао да је политика проширења постала главни приоритет ЕУ и оценио да је данас, услед геополитичке и безбедносне ситуације у Европи, проширење постало неизбежно јер, како је нагласио, "нема мира, просперитета, безбедности Европе без проширења".
Он је рекао и да више није питање да ли ће бити проширења, већ када ће доћи до њега и оценио да што се брже то догоди, брже ће бити извршена "геополитичка инвестиција да ојачамо и консолидујемо основе нашег дугорочног мира, стабилности, безбедности и просперитета на целом нашем континенту".
Поручио је да ће проширење остати на врху политичке агенде јер, како је навео, европски пројекат неће бити готов "без придруживања наших балканских пријатеља и пријатеља са истока".
Истовремено је навео да је приступање ЕУ процес заснован на заслугама и да ће то и остати, као и да је заснован на критеријумима из Копенхагена.
"Јасно је да приступање ЕУ зависи од напретка које свака земља направи, почевши од реформи у основама, а то је принцип који је од највеће важности за наше земље чланице. Кандидати и потенцијални кандидати стога морају показати своју пуну посвећеност у реализацији реформи и одговарајућих циљева ЕУ", рекао је Вархељи.
Усклађеност са спољном политиком ЕУ и поштовање санкција које је увела, један је од услова за издвајање средстава из фонда ЕУ за развој Западног Балкана, изјавила је раније представница Европске комисије Ана Писонеро на брифингу у Бриселу, одговарајући на питање да ли због "добрих односа" између балканских земаља и Русије могу да остану без европског новца.
Такође, специјални представник Европске уније за дијалог Мирослав Лајчак изјавио је да, уколико се "не реши питање дијалога Београда и Приштине, може да се заборави на интеграцију читавог Западног Балкана у ЕУ", пренео је "Данас". Овом изјавом Лајчак је додатно појачао притиске на Србију да се одрекне своје јужне покрајине, очекујући да сада и државе из региона додатно притисну Београд. Поред тога што Србију ставља у позицију одговорне за улазак њених суседа у ЕУ, иако то ни у теорији не може бити, Лајчак је скинуо одговорност због предугог чекања западнобалканских земаља да уђу у Унију.
Подсетимо, поред бројних услова за улазак Србије у ЕУ, Европска комисија и Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) у фебруару упутиле су предлог измене услова из поглавља 35 преговарачког оквира у процесу преговора о чланству са Србијом, којим би Охридски споразум ушао у преговарачки оквир, што је у априлу и усвојено.
