Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је да се Српска прва у Европи суочила са муџахединима и њиховом идеологијом која је иза себе остављала стравична мучења и убијања српских цивила и војника, а Европа је пред тим затварала очи.
"Према информацијама којима располажемо, на подручју Озрена и Возуће пронађено је шест масовних гробница и идентифковано 233 лица српске националности страдалих 1995. године" истакао је Егић, указујући да је Европа затварала очи док се неко играо са српским главама по Озрену:
"То нису осудиле демократска Европа и светске амбасаде, које нама сада говоре како смо ми геноцидни."
Он је подсетио да је Хашки трибунал у септембру 2008. године на само три и по године затвора осудио команданта Главног штаба такозване Армије БиХ Расима Делића, који је преминуо у току жалбеног поступка.
"Пред Судом БиХ завршен је поступак против команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина, под чијом командом је био и злогласни одред 'Ел муџахедин'. Он је проглашен кривим за ратне злочине против цивилног становништва, рањеника, болесних и ратних заробљеника и осуђен на само осам година затвора, а послје изрицања пресуде побегао је у Турску", навео је Егић.
Он је подсетио да је Суд БиХ расписао међународну потерницу, али да Турска одбија изручење држављанина БиХ.
"Ово је још један доказ да у БиХ нема правде за српске жртве. Међутим, ми никад нећемо заборавити своје жртве, нити ћемо престати да о овоме говоримо. Наша будућа поколења морају знати што се дешавало, шта је истина и због чега се се њихови очеви, дедови, стричеви борили и гинули за Републику Српску", нагласио је Егић.
Традиционални марш "Стазама егзодуса", којим се симобилично подсећа на 1995. годину када је српско становништво из Возуће и ширег окружења протерано из својих домова, биће одржан сутра.
Срби из Возуће протерани су са вековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ у акцијама названим "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна".
Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. године услед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.
Тада је спаљено више од 30 српских села, протерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.
Падом Возуће, окончано је етничко чишћење и протеривање Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.