Стратешко партнерство с Кином представља препреку на "евроатлантском" путу Србије, оцењује "Глас Америке" поводом учешћа српског министра унутрашњих послова Ивице Дачића на безбедносном форуму у Лианјунгангу.
Међутим, иронично је што изјаве појединих саговорника које овај лист цитира пружају разлоге зашто би Београд требало да настави са оваквим курсом у спољној политици.
Тако Донатијен Руи из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије међу чијим су највећим спонзорима "Локид Мартин", "Рејтеон" и "Нортроп Груман" наводи да "делује да српске власти покушавају да подсете Европу, и донекле Американце, да имају и друге партнере, и да не желе да усмеравају спољну политику на само једну конкретну страну".
То што је Србија иде најлогичнијим спољнополитичким путем имајући у виду своју (геополитичку ситуацију) је, међутим, лоше, оцењује Руи, зато што "земље Европске уније тренутно настоје мање да се ослањају на Кину у погледу економског раста и у сфери безбедности".
Порука је, изгледа, да треба изабрати аутодеструктивно зарад идеологије (и то туђе), уместо логичног и корисног.
Руи сличан поглед има и на сусрет потпредседника Владе Србије Александра Вулина с председником Руске Федерације Владимиром Путином и секретаром Савета безбедности Руске Федерације Сергејем Шојгуом, оценивши да је то поступак земље која као мерило за партнерства са другим државама сматра продуктивност односа међу њима.
"То наравно није ништа ново. У време када Европска унија настоји да оживи процес проширења, не изгледа добро за дугорочну евроатлантску путању Србије", наводи саговорница "Гласа Америке".
Зашто саговорница "Гласа Америке" говори о "евроатлантској" путањи Србије када је Београд, званично, само на "европском" путу није објашњено.
Исто тако, Курт Басинер из берлинског Савета за политику демократизације, у чијој се биографији на сајту Представничког дома САД наводи да је, између осталог, радио за Балканску иницијативу америчког федералног Института за мир који редовно сарађује с Стејт департментом и Министарством одбране САД, оцењује да то што Србија "гаји заједничке вредности са Русијом и Кином, упркос везама са ЕУ и САД" од "суштинског значаја за динамичне геополитичке релације у којима се ниједан њихов чинилац не осећа потпуно задовољно или удобно".
Србија хоће да јачањем сарадње са Кином и Русијом направи равнотежу са својим односима са Западом, који нису баш удобни за Београд, што Басинер сматра лошим, пошто то није компатибилно са перспективом чланства Србије у ЕУ.
Да Басинер у следећем даху не позива ЕУ да се "агресивиније заложи за сопствене вредности", односно да изврши још веће притиске на Србију, читалац би помислио да он Београд саветује да се потпуно окрене Кини (и Русији).
Чак и сâм "Глас Америке" наводи аргументе у прилог сарадње са Русијом и Кином, напоменувши да је кинеско Министарство спољних послова недавно објавило публикацију у којој је америчку невладину Националну задужбину за демократију (НЕД) означило инструментом Сједињених Држава за мешање у унутрашња питања других земаља
"Објављене су тврдње и наводи да се НЕД мешао у изборни процес априла 2022. и децембра 2023. у Србији подржавајући, како је наведено, проамеричке опозиционе кандидате. Наведено је и да су организације које је спонзорисао НЕД организовале демонстрације са којима се захтевала оставка српских власти", пише "Глас Америке".
Овај портал чак и подсећа да НЕД "од 2001. године, помаже реформске процесе у Србији", али изоставља чињеницу да МСП Кине није једино које је упозорило на перфидну природу ове организације, већ да је и бивши вршилац дужности председника НЕД-а у интервјуу за "Вашингтон пост" 22. септембра 1991. изјавио:"Много тога што данас радимо, ЦИА је радила у тајности пре 25 година."