Иако се често истиче eкономска сарадња у оквиру БРИКС-а, земље оснивачи – Русија, Кина, Индија и Бразил, свесне су да је изградити мултиполаран свет само на економским везама немогуће. Због тога се БРИКС заснива на три стуба од којих је први политичка и безбедносна сарадња.
Као претходица самиту који се одржава крајем октобра у Москви, од данас до 12. септембра у Санкт Петербургу одржава се састанак високих представника БРИКС-а и БРИКС+ земаља.
Секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу позвао је потпредседника Владе Србије Александра Вулина да учествује на овим састанцима.
Шта Србији доноси безбедносна сарадња са БРИКС-ом?
Безбедносни проблеми се само гомилају, па је сваки напор на плану унапређења опште и националне безбедности може донети само корист, оцењује адвокат Радиша Роскић, бивши начелник у БИА.
"То што Србија није чланица БРИКС-а у суштини нема директне везе са актуелним безбедносним изазовима када су геополитичка збивања веома компликована", каже Роскић за РТ Балкан.
Оцењује да било какав контакт у овом домену не може да нанесе штету Србији, осим под једним условом.
"Осим уколико би посматрачи са стране из чисто политичких разлога били спремни да критикују контакт Србије са партнерима према којима нису позитивно расположени", каже наш саговорник.
Појављују се нови лидери, не само у међународној политици и привреди, већ о у области безбедности, каже наш саговорник и напомиње да безбедносни изазови не познају националне границе, већ се преливају преко њих.
"Сећамо се периода када нико није желео да разговара са нама о безбедности, па смо били стављени у међународни запећак. За нас не може произвести никакву штетну последицу да разговарамо са свима", закључује Роскић.
Важно је напоменути да чланице БРИКС-а, за разлику од других западних конференција организују сусрете о безбедности на којима се расправа одвија на равноправном односу, без наметања интереса појединих земаља науштрб других, углавном америчких.
Русија, источни део Европе и Азија очекују од Србије да стане уз оне снаге које се боре за нову Европу, без њене милитаризације, каже за РТ Балкан генерал у пензији Митар Ковач
"Ова конференција сигурно за циљ има да се пошаљу упозоравајуће поруке угрожавања мира једноумљем европских НАТО држава и њиховом слепом послушности према САД. Та стратегија гура Европу у рат што се осећа од почетка украјинске кризе, а сада све интензивније и у материјалном и организационом смислу, посебно по распоређивању нових борбених система", упозорава Ковач.
Како додаје, док год безбедност на један начин види Колективни запад, а на други суверенистичке земље, ту нема среће ни праве перспективе.
"Када буде Европа оличена у ЕУ и НАТО спремна да разговара о безбедносним проблемима, тада се можемо надати мирном решавању, али не верујем да су сазрели још услови за тако нешто", закључује наш саговорник.