Србија и Балкан
Које организације за заштиту људских права ћуте на кршење права Срба са Космета?
Гласне кад је реч о кршењима права и "демократије", невладине организације потпуно занеме кад је реч о правима Срба
Самопрозвани "добри духови демократије", невладине организације, грлате и бескомпромисне кад треба рећи да су Срби "злочинци", шћућуре се у својим "лампама" кад год се тим "поквареним" Србима ради о глави.
А о глави им се, поготово на Косову и Метохији, ради деценијама.
Тако ни на пребијање три српска младића у северном делу Косовске Митровице, којим је кулминирало насиље Куртијевог режима, цивилни сектор није реаговао, што уосталом и не чуди јер "ни мукајета" није било ни док је Курти протеривао српски динар, када су његови специјалци упадали у српске институције, а Срби хапшени чак и због музике.
"Те који галаме сваки дан, овде у Београду, Новом Саду или Нишу плаћају они који им кажу да нису надлежни за Косово и Метохију. Зато вам те НВО који нам сваки дан држе предавање о људским правима и слободама, не кажу ни реч о томе шта се дешава у покрајини Косово и Метохија", приметио је пре неколико дана и премијер Србије Милош Вучевић, након упада Куртијевих снага у српске институције.
И како рече Вучевић, њих се не тиче шта се тамо дешава - "ко је од Срба ухапшен или упуцан, да ли су деца пребијена, да ли нам упадају у домове здравља и општине…".
Цивилни сектор који је "дежурни" посетилац Брисела кад год треба да се жали на регуларност парламентарних избора, није ни помислио да код пријатеља са Запада затражи подршку за Србе којима су наметнути градоначелници "из контејнера", изабрани са по стотинак гласова.
Није их потресало ни када су на Бадње вече упуцани српски дечаци, али ни касније и пре тога, када год су Срби морали да трпе Куртијеву страховладу.
Штите права, али не права Срба
Удружење грађана 'Напредни клуб' на чијем је челу историчар Чедомир Антић годинама већ објављује извештај о политичким правима српског народа у региону. Последњи такав извештај, објављен почетком августа открио је да су Срби и даље обесправљени и мета полицијског прогона. Аутори извештаја наводе да је Србија током претходне године учинила велике уступке у преговорима са Албанцима, док они до сада нису испунили одредбе Бриселског споразума.
"Упад албанске полиције и 'војске' на север КиМ довео је до потпуног обесправљивања српског народа, велики број Срба је ухапшен, неки од њих су мучени, свакодневни су напади, између осталих и оружани, на цивиле. СПЦ је и даље предмет напада и питање својине манастира Високи Дечани довело је до пресуде Уставног суда у Приштини, чије поштовање албанске власти политички условљавају", наводе из Напредног клуба где су оценили и да су током претходне године међународне околности и нарочито рат у Украјини довеле до нових, неприкривених притисака и настојања да српски народ који живи изван граница Србије буде додатно обесправљен.
Упадљиво је да због такве ситуације ни сада као ни претходних година нису реаговале невладине организације које прилику да се огласе пропусте само када је у питању тема која не одговара ни њима ни њиховим спонзорима.
Познато је, наиме, да су већини невладиних организација у Србији међу главним спонзорима управо НЕД, УСАИД и Рокфелер фондација, све изашле из шињела ЦИА. Зашто је њима у интересу да се ћути о терору на Србима, јасно је свима који знају да је ЦИА, како је то пред Хашким трибуналом раније сведочио некадашњи аналитичар службе Државне безбедности Зоран Стијовић, била та која је омогућила терористичкој ОВК да постане кључни фактор немира на Космету, као и да је Пентагон био једна од "бабица" које су давале индукцију при "порађању" лажне државе.
Зато никог није изненадило ни када су Иницијатива младих за људска права, Цивил Рајтс Дефендерс, Институт за европске послове, Грађанске иницијативе, Хелсиншки одбор за људска права, Центар за културну деконтаминацију, Жене у црном, Београдски центар за људска права, Фонд за хуманитарно право и други, од председника Србије Александра Вучића затражили да прихвате француско-немачки предлог чија је суштина дефакто признање "Косова".
Фонд за хуманитарно право, Жене у црном, Импулс Тутин, Независно друштво новинара Војводине, Иницијатива младих за људска права, "Хартефакт" фонд, Грађанске иницијативе, Пешчаник, Комитет правника за људска права, Санџачки одбор за људска права, Београдски центар за безбедносну политику, Аутономни женски центар, Центар за културну деконтаминацију и Хелсиншки одбор за људска права били су гласни у подршци срамној резолуцији о Сребреници којом је Србима требало ставити печат "геноцидног" народа.
Србија би подржавајући ту резолуцију, како су тврдиле НВО у чије се касе непрекидно сливају западни милиони, "направила одлучан корак према помирењу у региону". Ове организације, пропустиле су, међутим, да иницирају исти тај помак када је реч о терорисању Срба на Космету, али и у региону.
Истини за вољу, Софија Тодоровић, програмска директорка Иницијативе младих за људска права, организације која стоји између фестивала који промовише сецесију јужне српске покрајине "Мирдита, добар дан" – ипак се прошлог лета огласила око права Срба на Космету. Многи би рекли да би боље било да је и тада ћутала.
Тодоровићева је, наиме, тада изјавила да "Косово апсолутно треба да добије столицу Уједињеним нацијама", а разлог за то, како је тврдила, јесте чињеница да се УН баве питањима мира, сарадњом међу народима и људским правима "а с обзиром на то да на Косову имамо бројне наводе о кршењу људских права, нарочито Срба, не видим зашто би неко имао нешто против тога да Косово буде део тела које ће сигурно допринети гаранцијама поштовања људских права".
На сајту ове иницијативе, која је, између осталог пружила подршку белоруском новинару и активисти Андреју Гњоту ухапшеном због утаје пореза, а затражила и да се испитају наводи Николе Сандуловића о томе да је наводно био отет, осуђује се додуше страдање Срба у акцијама "Бљесак" и "Олуја", али у последњих годину дана, колико трају интензивни напади на Србе на Космету, овај портал није објавио вест којом би осудио поступање Куртијевог режима.
"Жене у црном", традиционално, признају само беле мараме сребреничких мајки и жмуре на црнину у које су завијени српски родитељи. У последњим саопштењима на њиховом сајту, осуђује се "геноцид" у Сребреници, саопштење Александра Шапића о фестивалу "Мирдита", то што СПЦ наводно стоји "на првој линији борбе за стварање теократске државе", а смета им и забрана ЛГБТ покрета у Русији. Ни они не виде и не чују шта се дешава са Србима на Космету.
Слична је ситуација и са другим невладиним организацијама које се баве "људским правима": О животу људи на Космету огласе се тек понекад и то са порукама попут оне коју је поводом инцидента у Бањској, када је Хелсиншки одбор оценио да је то "покушај Београда да изазове сукобе" како би српска војска ушла да заштити српски народ на северу и тако остварила поделу Косова". Ако се у саопштењима ових организација и помену Срби као жртве, обично их представљају као "таоце Александра Вучића", а не таоце репресије Аљбина Куртија.
Овакво понашање невладиних организација више никог и не изненађује. Када кажу "људска права", они обично мисле на права свих сем Срба. Срби, универзални злочинци Балкана за овакве структуре никад не могу бити жртве, а њихова права, барем из визуре овог дела цивилног сектора, потпуно је "демократски" - кршити.
