Закон по Аљбину Куртију: Срби на северу КиМ којима је отета земља без шансе да дођу до правде

База косовских специјалаца у селу Горњи Јасеновик у општини Зубин Поток, подигнута још 2022. године на земљи Срба староседелаца летос је коначно, што се тиче Куртијеве владе -  легализована.

То што су на приватне поседе, на 38 парцела укупне површине 15 хектара без икаквих решења упали специјалци а за њима и грађевинске машине, што су објекти подигнути без папира, што се радило о простој отимачини приватне имовине, није, што се тиче поменуте владе имало никаквог утицаја. 

"Шансе Срба да дођу до правде, односно да у овом тренутку врате своје узурпиране парцеле су никакве", у једној реченици објашњава тренутну ситуацију адвокат из Северне Митровице Небојша Влајић, који пред судом заступа неке од Срба са севера у овим процесима.

"Влада је поновила поступак експропријације јер је суд у претходном поступку неке делове поништио. Изузели су из експропријације и неколико парцела, али, то је незнатан број. Након тога влада је крајем маја ове године донела коначно решење о експропријацији у овим случајевима, али нису одредили накнаду за одузету земљу. Људи из Зубиног Потока и Лепосавића поново су тужили оспоравајући саму експропријацију, саму чињеницу да земља треба да им се одузме", преноси за РТ Балкан ток поступка адвокат Влајић додајући да је сада "ствар у томе што су решења владе о експропријацији коначна и не може се оспоравати правилност експропријације и законитост него само висина новчане накнаде која још - није објављена".

По мишљењу нашег саговорника, Срби, у овом случају тужиоци, из Лепосавића и Зубиног Потока којима је одузета земља сада се, налазе у прилично апсурдној ситуацији.

"Не могу да туже, да оспоре експропријацију већ могу да се успротиве износу који им је понуђен, а нико не зна који им износ влада нуди", понавља адвокат Влајић.

Он оцењује да се у овим случајевима ради о обичној самовољи и игнорисању било каквог закона и реда, чак и оног, основног људског.

Правда на Куртијев начин: Приштина неће стати са отимањем српског земљишта

"Тек кад је Запад почео да се буни, кад су рекли ви радите експропријацију а никог нисте обавестили, влада је почела да фингира, прави неке јавне скупове, јавне расправе, а одлука је пре тога већ била донета. Кад је одлука поништена због разних незаконитости, само је поновљен поступак, урађено је исто, донета је коначна одлука и то је сада свршен посао", наводи Влајић.

Процес експропријације у две општине на северу КиМ почео је јануара 2023. године када су приштинске власти део земљишта прогласиле "непокретном имовином од посебног јавног интереса која је неопходна за реализацију инфраструктурних пројеката од јавног интереса".

Пошто се ради о парцелама чији су власници углавном Срби староседеоци из Лепосавића и Зубиног Потока, у неким случајевима дошло је до судских спорова, па је у децембру 2023.  Основни суд у Приштини, одељење за управна питања, донео пресуду којом је поништио прелиминарну одлуку Владе Kосова о експропријацији земљишта у општинама Лепосавић и Зубин Поток и вратио је на поновно одлучивање и разматрање.

Овај суд је тада, поступајући по тужбама Миљана Ј. и Јордана Ј. који су се суду обратили 21. јуна 2023. у поступку против владе у Приштини, са захтевом да се поништи одлука о експропријацији донета 10. маја 2023. године, заправо потврдио да су ове експропријације биле нелегалне и у супротности са законом.

Радило се о томе да је Влада у Приштини одлуку од 10. маја 2023. донела ретроактивно, после притиска међународне заједнице у покушају да озакони већ изграђене нелегалне војне и полицијске објекте, односно базе на земљи Срба на северу Косова.

"Одобрава се експропријација за јавни интерес непокретности које су неопходне за реализацију инфраструктурних пројекта од јавног интереса, у катастарским зонама Бистрица, Шаљска Бистрица, Дрен, Лешак, Kошутово у општини Лепосавић, и катастарске зоне Брњак, Зубин Поток, Вељи Брег, Бање и Горњи Јасеновик у општини Зубин Поток према табелама описаним релевантним катастарским евиденцијама… ", гласила је одлука Владе у Приштини која је пресудом из децембра прошле године оспорена, а половином ове године новом одлуком владе потврђена.

У Лепосавићу и Зубином Потоку, такође ретроактивно, одржане су и јавне расправе на којима су уз Србе, власнике земље учестовали и представници власти у Приштини. На тим састанцима чији је једини циљ био да се ретроактивно озаконе незаконити поступци Приштине, Срби су узалуд понављали да у процесу експропријације њихове земље нису поштоване ни процедуре ни законски услови, да су на њиховом земљишту незаконито већ подигнути објекти, да се ради о простој отимачини.

Закон на Куртијев начин: Отели земљу Србима, изградили базе, а сада донели одлуку о експропријацији

Као и у случају базе у Јасеновику, слично се дешавало и у селима Лешак и Дрен у општини Лепосавић где су грађевинске машине у пратњи специјалаца стигле на парцеле Срба пар недеља пре јавне расправе и где су почели радови на проширењу сеоског пута до спорних њива и ливада. И овде су реаговали мештани, започели протесте који су трајали више недеља, специјалци и машине су се повукли. У међувремену, Приштина је од експропријације изузела парцелу на којој се налазе сеоско гробље и остаци старе цркве.

Осим у Горњем Јасеновику и у селу Дрен, на још две локације у општини Лепосавић, на Јарињу и код Бистричког моста,  давно пре почетка јавне расправе подигнути су или постављени објекти – полицијских база.

Тако су у бази на Јарињу, на око километар од административног прелаза још од краја 2022. године стационирани специјалци, оклопна возила, а база је ограђена високим бетонским зидом, бодљикавом жицом, тако да власници земље, а ради се о 11 парцела на око пет хектара, немају приступ својим парцелама.

"Закон о експропријацији предвиђа дуг поступак, који може да траје годину дана па и дуже док овде имамо узурпацију земљишта у свега 15 дана. Одлука владе је донета нетранспарентно, без упознавања локалног становништва и приватних власника са тим јавним циљем који треба да буде добро образложен и у вези чега треба да буде одржана јавна расправа. Ништа од тога није испоштовано", узалуд је прошле године на јавној расправи понављао Младен Ћипријановић, дипломирани правник из села Дрен код Лепосавића.