Клуб посланика Бошњачке странке (БС) предао је данас у скупштинску процедуру Предлог Резолуције о геноциду у Шаховићима.
Како преноси РТЦГ, наведени предлог потписало је свих шест посланика БС.
Предлог Резолуције о геноциду у Шаховићима иницирао је Одбора за обележавање стогодишњице геноцида у Шаховићима, на чијем су челу реис Исламске заједнице у Црној Гори, Рифат еф. Фејзић и академик Шербо Растодер.
"Истинског суочавања с прошлошћу нема док се не буде говорило о свим злочинима који су се десили и који оптерећују просперитетнију будућности за све наше грађане. Предуслов за боље односе јесте утврђивање одговорности и јасна осуда свих тих злочина", наводи се предлогу.
"Покољ који се догодио у Шаховићима, и то у мирнодопском периоду, за сваког Бошњака је једна велика рана и бол, која је свежа и данас, 100 година након тог злочина и свакако да заслужује да се ово друштво према њему јасно одреди, да добије обележје, али и да добије своје место у колективном учењу и памћењу свих грађана Црне Горе, као израз цивилизацијског односа према овом злочину, оваквим злочинима уопште, али и из пијетета према жртвама и поштовања према њиховим породицама и потомцима", додаје се.
Бошњачка странка објавила је да очекује од колега посланика да се одговорно однесу према овом питању и подрже наведену Резолуцију.
"Бошњачка странка, као легитимни представник бошњачког народа у Скупштини Црне Горе, заступа прије свега интерес бошњачког народа који нам је на посљедњим изборима указао високо поверење подршке и дао мандат да га политички заступамо у Црној Гори, али и ценећи интерес бошњачког народа у ширем контексту, истрајаће у намери да наведена резолуција добије потребну већину, јер сматрамо да нема истинског суочавања с прошлошћу док се јасно не осуде и институционално не добију адекватно место у уџбеницима историје злочини попут страшног покоља у Шаховићима", додаје се.
Бошњаци, разјашњења ради, тврде да се 1924. године у Шеховићима, данашњем Томашеву код Бијелог Поља, у мирнодопским условима десио "геноцид" над муслиманским становништвом. Била је то, како они уверавају, освета за ликвидацију полицијског функционера Бошка Бошковића кога су убили злочинци Јусуф Мехоњић и Хусеин Бошковић.
Тврдње о "геноциду" многи оспоравају будући да о догађајима није било истраге и судског процеса, већ се, како кажу неки, пресуђује на основу "литературе", између осталог и књиге Милована Ђиласа "Бесудна земља" у којој Ђилас пише да је његов отац Никола учествовао у наводном масакру.
Ово није једина резолуција о којој се говори у Црној Гори након што је усвојена Резолуција о Јасеновцу.
Недавно је објављено и да албанске странке припремају резолуцију о страдању албанског народа.
Подсетимо, Хрватска је прогласила председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, посланика у Скупштини Црне Горе Милана Кнежевића и потпредседника Владе Црне Горе Алексу Бечића непожељнима због усвајања Резолуције о Јасеновцу.