Годишњица масакра над Србима у Бравницама: Заборављени злочин хрватског министра

Ни готово три деценије касније, нема правде за српске жртве страдале у масакру који је починила хрватска војска када је на данашњи дан 1995. године у селу Бравнице пуцала на колону избеглица, убивши десетине цивила, а међу њима и осморо деце.

За ове злочине почињене у акцији Хрватске војске "Маестрал", која је била прва значајнија операција здружених снага Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране (ХВО) и такозване Армије БиХ у западној БиХ ни дан-данас нико није одговарао, иако је међу осумњиченима и бивши хрватски министар одбране Дамир Крстичевић из времена док су Хрватску водили Колинда Грабар Китаровић и Андреј Пленковић.

Рафали и меци угасили су животе 81 особе која се тог дана нашла у аутобусу и запрежним колима којима су људи покушавали да избегну смрт бежећи из Доњег Вакуфа (тадашњег Србобрана) према Бањалуци.

Када су Хрвати ничим изазвани отворили ватру, погођен је возач, након чега је аутобус препун жена, деце и старих ударио у насип, да би онда почео "крвави пир" током кога су путници изрешетани, а возило у коме су страдале и читаве породице је запаљен и "зољом" како ниједан Србин не би преживео.

"Чули смо глас: 'Четници, излазите из аутобуса!' Напољу су стајали хрватски војници са упереним цевима, претили су да ће наставити да пуцају ако сви не напустимо возило. А онда су нам заповедили да трчимо, онако сакати и израњављени. Газили смо преко лешева деце и стараца који су лежали на путу. Упамтила сам једног дечака, није могао имати више од четрнаест година, који је возио коњску запрегу, јаукао је док му је крв липтала из рана. Поред њега лежала је мртва мајка", сведочила је својевремено за медије једна од преживелих сведока Сава Гудало.

Годишњица прогона: Европо, да ли је ово био геноцид?

У ослобађајућој пресуди Хашког трибунала Анту Готовини и Младену Маркачу наводи се да је у операцији "Маестрал", чији је циљ било протеривање Срба са простора Дрвара, Шипова, Јајца, Босанског Петровца, Босанске Крупе и Кључа, учествовала Четврта гардијска бригада Хрватске којом је командовао будући министар Крстичевић. "Маестрал" је заправо била "Олуја" на територији БиХ током које су муслиманске и хрватске снаге из Босне и Херцеговине прогнале око 125.000 људи, и убиле око 650.

Крстичевић је, међутим, више пута одбацивао оптужбе, тврдећи да је "часно бранио домовину", те да је "Хрватска тада била брутално нападнута", а да његова бригада, наводно, у то време није била на подручју Јајца.

Министарство унутрашњих послова РС, како су раније пренели медији, још 2005. године доставило је Тужилаштву БиХ "Извештај о откривању кривичног дела и извршиоца кривичног дела ратни злочин против српског становништва у коме су осумљичени, уз Н.Н. припаднике поменуте бригаде и Т.Б. С.С, Д.К и М.П. Како је својевремено писао "Национал", уз Крстичевића су оптужени Тихомир Блашкић, Станко Сопта и Марио Петровић.

Правда, међутим, као и бројним другим случајевима у којима су жртве Срби, ни дан-данас није задовољена.