Пољопривредници трпе губитке и до 80 одсто због суше, траже да се прогласи елементарна непогода

И велики и мали произвођачи хране сагласни су у оцени да ће ову сезону завршити са губицима, а део пољопривредника већ дуже време тражи да држава прогласи сушу и последице високих температура на усеве елементарном непогодом, пише портал РТС-а.

Овој захтев недавно је ресорном министарству упутио и Задружни савез Војводине (ЗСВ) тражећи да држава помогне произвођачима да ублаже насталу штету и омогући им улагања у јесењу сетву.

Наш избор

Криза у сточарству: Да ли ће ЕУ и Србији подвалити погубни хрватски сценарио?

Председник УО ЗСВ и директор ЗЗ "Задругар" из Бача, Милош Вуковић, каже да су испуњени сви услови да се прогласи елементарна непогода због суше, на основу података које је објавио РХМЗ у Јужнобачком округу.

"На подручју општине Бач 2. јула пало је 34 литре кише по квадратном метру. До прве декаде јула усеви су изгледали фантастично, па смо очекивали изузетно добре приносе. Међутим, уследио је период екстремно високих температура. Следећа киша била је 20. јула и то само две литре, док је 3. августа пао литар кише по квадратном метру. Још две литре падавина забележене су 29. августа. То је укупно 5 литара за два месеца", објашњава Вуковић.

У тренутку када је температура ваздуха на мерној станици била 40 степени, каже, на њиви је прелазила педесети поделак, а такве услове биљка тешко да може да преживи.

Вуковић напомиње да је Палмеров индекс, који користи и РХМЗ и на којем се сваки резултат изнад четири поистовећује са екстремном сушом, у Јужнобачком округу износио од 5 до 5,9.

Овакви, "сахарски" услови довели су да усеви шећерне репе и соје претрпе 70-80 процената штете, а кукуруза више од 50 одсто. Најгоре од свега је, додаје Вуковић, што је ово четврта сушна година за редом у том делу земље.

Не очекујемо од државе да нам надокнади штету, али апелујемо да помогне колико може. Од пољопривреде ће у Србији ове године бити јако мали прилив новца", упозорава саговорник РТС-а.

ЗСВ: Сушу прогласити елементарном непогодом

Задружни савез Војводине упутио је захтев да се што хитније суша прогласи елементарном непогодом и да држава предузме мере како би произвођачи преживели ову сезону и могли да започну јесењу сетву.

"Суштина је да се пољопривредници и земљорадничке задруге ослободе плаћања пореза и доприноса, укључујући оне за наводњавање и одводњавање, на свим нивоима. Наш захтев је и да се омогући репрограм краткорочних и дугорочних кредита код пословних банака укључујући и камате", каже Јелена Несторов Бизоњ, председница ЗСВ.

И власници породичних пољопривредних газдинстава широм Србије наводе да су ове године у незавидном положају, због чега чекају реакцију и помоћ државе. У супротном ће, кажу, бити угрожен читав сектор производње хране.

"Неопходно је да се кредити пролонгирају, да видимо како ће произвођачи да реше дуговања према организаторима производње и како ће да дођу до репроматеријала и потребних средстава за заснивање производње за наредну годину", каже Јовица Јакшић, председник Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Како би држава могла да помогне пољопривредницима?

Иако наводи да не зна шта би пољопривредници добили проглашењем таквог стања, као ни да ли би држава могла да им помогне и без тога, Јакшић оцењује да, "ако се пољопривредници не буду раздужили код уговарача производње, они ће отићи у стечај и онда може да дође неко да их покупује", а што ће неминовно довести до монопола.

"Предлагали смо надлежнима да због велике суше и ниских откупних цена, држава уплати одређена средства произвођачима независно од субвенција. Да то буде за кукуруз, сунцокрет, соју, репу доплата одређеног износа по килограму произведене робе", каже Јакшић.

Алтернатива би била увођење заштитне цене за пшеницу и кукуруз као што је то био случај с малинама, дао је пример Војислав Мркшић, директор ЗЗ "Мркшићеви салаши" из Српског Итебеја.

"Ако је држава заштитном ценом на неки начин изашла у сусрет малинарима, може наћи решење и за заштитну цену, рецимо, пшенице и кукуруза. На тај начин би се избегла садашња ситуација у којој примарне ратарске производе производимо испод њихове цене коштања", каже Војислав Мркшић, директор ЗЗ "Мркшићеви салаши" из Српског Итебеја.

Мркшић напомиње да су увозници репроматеријала цене формирали када је цена житарица била готово двоструко већа, а да су оне остале непромењене.

"То значи да су нам инпути прескупи, а наши производи више него јефтини. Још нас је задесила и суша. Стално се прича да ће бити довољно хране да се прехрани домаће становништво. Али, да ли ће хране бити наредне године и да ли ћемо ми моћи да урадимо јесењу сетву је питање свих питања", додаје он.

Како се проглашава елементарна непогода због суше?

Агроекономски аналитичар и некадашњи помоћник савезног секретара за пољопривреду Милан Простран каже да се не сећа да је на нивоу државе или веће области у Србији икада била проглашена елементарна непогода у пољопривреди. Локално, међутим, јесте, па је и овога пута, сматра, велика одговорност на локалним самоуправама.

Према његовом сећању само је 1986. године постојао предлог да се елементарна непогода у пољопривреди прогласи на територији Војводине, али напомиње да таква одлука ипак није донесена.

"Нисмо могли да убедимо људе у Босни и Хрватској да је Војводина заиста претрпела озбиљну штету" услед олујног ветра, каже Простран.

Да би се суша прогласила елементарном непогодом, каже, потребно је да постоје јасни критеријуми и методологија за утврђивање штете, а како му се чини, они су јавности за сада непознати.

"По некој логици процене штете би требало да ураде локалне самоуправе, па да се види да ли у некој локалној самоуправи, округу или на нивоу читаве земље има разлога за проглашење елеметарне непогоде или нема. И то не само за ратарске усеве, већ и за воће и поврће, јер су и они страдали ове године. Још је важније саопштити шта следи иза тога тј. да ли ће бити одлагања или отписа обавеза које пољопривредници имају", додаје Простран.

РТС наводи да у ресорном министарству нису успели да сазнају да ли држава разматра о томе да сушу прогласи елементарном непогодом, или о начинима како би помогла произвођачима и обезбедила државну прехрамбену сигурност.