Због чега су српски експерти против проглашења окупације КиМ и зашто је то правно немогуће?

Председник Србије Александар Вучић је рекао да није донета одлука о окупацији дела територије Србије, јер би то подразумевало низ неприхватљивих последица попут тога да би се Косово тиме признало као независна држава.

"Наши правни експерти су били апсолутно против тога", рекао је Вучић о опцији да се прогласи окупација на делу територије Србије.

Не постоји правни акт Србије који се бави питањем окупације. По Уставу Србије, члан 99, Народна скупштина одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање.

Дакле, одлуку о проглашењу окупације дела територије морала би да донесе Скупштина Србије. Ипак, Устав не прописује шта се дешава након тога, да ли би то аутоматски значило и проглашење ратног стања.

Једини правни акт који на неки начин третира питање окупације је Кривични законик. По члану 306 грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, казниће се затвором најмање десет година.

Он је, читајући разлоге због којих до проглашења окупације није дошло, рекао је да би се извесна правила о окупацији могли применити по аналогији, али да чак ни формирање тзв. косовске војске  не доводи до тога да се део територије може сматрати под окупацијом.

"Ако би била проглашена окупација, оружаним групама Албанаца на Косову би се признао статус легалне оружане силе", рекао је Вучић и додао да је то кључни разлог против проглашења окупације.

Он је рекао да је јако битно да не дође до легализације и легитимизације, истичући да би прихватање окупације било би и кривично дело, као што то прописује и КЗ.

"Окупација је могућа само у међународним оружаним сукобима. То би значило да ми признајемо територију КиМ као територију друге државе. Због тога не прилазимо мерама проглашења окупације", додао је Вучић.

Међународно право препознаје две врсте окупације – ратну и мирнодопску.

Мирна или мирнодопска окупација могућа је само ако је окупацију извршила држава, а не приватно лице, да спорна територија претходно није припадала ниједној држави, да држава физички контролише окупирану територију путем органа своје власти и да у том погледу преузме међународну одговорност, као и да држава окупатор обавести о томе остале чланице међународне заједнице.

За разлику од мирнодопске, ратна или војна окупација подразумева да се територија сматра окупираном ако се налази под влашћу непријатељске армије. То наравно повлачи последицу по деловање војске државе чија територија је окупирана.