Србија и Балкан
Прекривено велом тајне: ЕУ ћути о измењеном Поглављу 35 преговарачког оквира са Србијом
Информацију да је Поглавље 35 преговарачког оквира ЕУ и Србије које се бави дијалогом Београда и Приштине постало затворено за јавност, нису демантовали ни из Европског савета ни из Делегације Европске уније у нашој земљи којима је РТ Балкан упутио питања на ову тему
Поглавље 35 преговарачког оквира Европске уније и Србије недоступно је за јавност, а само из медија који су имали увид у документе, могло се сазнати да у њему пише да су у њега додати Охридски споразум и анекс његове примене.
Тиме је, у ствари, дефакто признање независности тзв. Косова постало услов да Србија уђе у ЕУ, иако смо годинама уназад слушали, управо од многих високих европских званичника, да признање нелегалног отцепљења дела територије наше земље неће бити услов за ЕУ интеграције.
Од министарке за европске интеграције Тање Мишчевић сазнали смо да је Поглавље 35, које се односи на дијалог Београда и Приштине и прати примену постигнутих споразума, затворено за јавност док траје дијалог – како је рекла у краткој изјави за РТ Балкан.
Ову информацију, да је Поглавље 35 постало тајно, нису демантовали ни из Европског савета ни из Делегације Европске уније у Србији којима смо упутили мејлом питања са молбом да укажу уколико је информација коју смо добили нетачна. Такође, избегли су да одговоре и на наше питање ко је то одлучио и зашто.
Преговарачко поглавље 35 измењено је одлуком донетом на састанку министара спољних послова ЕУ у априлу ове године и у њега је унета одредба да Београд треба да "у потпуности спроведе обавезе које проистичу из Споразума о путу нормализације између Косова и Србије у складу са Анексом о његовој имплементацији, договореном 18. марта 2023". Тако су известили медији који су се позвали на то да су имали увид у документе.
Документ који је лако доступан на интернету на званичним страницама српских и ЕУ институција јесте Поглавље 35, али из 2015. године.
Споразум који се помиње био је предмет разговора Београда и Приштине под окриљем ЕУ на састанку у Бриселу почетком фебруара прошле године, а потом и на Охриду средином марта исте 2023. када је разговарано о његовој имплементацији.
После ових састанака, председник Србије Александар Вучић изјавио је да није потписао ништа, као и да Србија има своје црвене линије у примени споразума.
Према оцени дела стручне јавности, готово свака одредба Охридског споразума иде у прилог јачању суверенитета тзв. Косова. У његових 11 тачака налази се и одредба којом се дефинише да ће Србија и Косово развијати добросуседске односе и међусобно признати документа и националне симболе.
Такође, овим споразумом одређено је да ниједна од страна не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име, као и да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији, што је равно де факто признању самопроглашене независности.
Члан 7 предвиђа обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на КиМ. То је, иначе, обавеза Приштине предвиђена и ранијим споразумима, оним Бриселским од пре више од десет година, а која до дан-данас није испуњена.
У јучерашњем обраћању јавности на којем је представио мере које ће држава Србија предузети како би заштитила српски народ на Косову и Метохији, који се свакодневно суочава са репресијом режима Аљбина Куртија, председник Србије Александар Вучић најавио је да ће једна од мера бити и тражење хитног и неодложног успостављања ЗСО.
Без даљих политичких смицалица и игара, како је додао.
Председник Србије представио је захтеве и потезе Србије у вези са ситуацијом на КиМ, подељене у пет области и истакао да ће у том циљу бити покренута глобална дипломатска кампања и да ће разговарати до краја новембра са 60 светских лидера којима ће представити седам нужних тачака за напредак у дијалогу.
Такође, он је појаснио да се српске власти нису одлучиле за проглашење окупације Косова и Метохије зато што би то значило да Београд признаје оружане Албанце за легалну војску друге државе, што они нису.
