Србија и Република Српска данас обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који је установљен као празник у знак сећања на пробој Солунског фронта, 15. септембра 1918. године.
Закључком Владе Србије од 11. септембра 2020. дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава се као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а истоветну одлуку дан раније донела је Влада Републике Српске.
Пробојем Солунског фронта који су извели Срби остварена је кључна промена у ратним приликама Првог светског рата. Тиме је започео слом Централних сила, односно снага Немачке, Аустроугарске, и других као Бугарске и Турске, што ће довести до окончања Првог светског рата, највећег и најразорнијег који је свет до тада видео.
Брзо напредовање Срба пошто је фронт пробијен, принудило је на капитулацију прво Бугарску, потом и Аустроугарску, да би капитулацијом Немачке светски рат био окончан.
Српска војска је тада по ослобођењу простора Краљевине Србије, ослободила и просторе дотадашње Аустроугарске настањене Србима, као и друге јужнословенске народе, што је резултирало стварањем заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. преименована у Краљевину Југославију.
Не само да су Срби изненађујућим пробојем фронта и неочекиваним продором на север заправо одлучили светски рат, него су остварили и коначно уједињење, чему су вековима тежиле генерације предака.
Био је то један највећих успеха у историји Срба.
Фронт је пробијен разбијањем бугарско-немачких снага које су држале тај део борбене линије. Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на изненађење савезника, уследила је прво капитулација Бугарске, затим Аустроугарске, да би потписивање примирја са Немачком 11. новембра, означило коначни пораз Централних сила у Првом светском рату.
Немачки цар Вилхелм Други обраћајући се тада бугарском владару Фердинанду, нагласио је да је срамно што је, по његовим речима, 60.000 Срба, одлучило исход рата.
Са савезничке стране, на Солунском фронту налазиле су се српске, француске, британске, италијанске трупе, уз нешто Грка. На супротној страни налазиле су се немачке, бугарске и аустроугарске трупе, при чему су Бугари били најбројнији.
Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. на фронту двеју бугарских дивизија.
Београд је ослобођен већ 1. новембра. Уследило је даље напредовање српске војске, на север с циљем ослобођења Војводине, као и на запад, пут Караванки, Ријеке, Далмације, Прекмурја. Аустроугарска је капитулирала 4. новембра.
Генерал Петар Бојовић унапређен је у чин војводе, због успешног руковођења пробојем и офанзивом.
Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. при чему је Срем на Скупштини у Руми одлуку о припајању Краљевини Србији донео већ претходног дана. Црна Гора је истоветну одлуку донела 26. новембра.
Уследило је проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, како је гласио првобитни назив.
Свечани пријеми у земљи, Српској и дијаспори
Данашњи празник обележaва се свечаним пријемима у председништву Србије и Републике Српске, али и у дијаспори.
Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, председник Србије Александар Вучић примиo je данас у Председништву Србије ученике и наставнике основних школа и председнике општина из Републике Српске и Црне Горе поводом.
Председник Републике Српске Милорад Додик, такође организује у Бањалуци свечани пријем којем ће присуствовати званичници Републике Српске.
На почетку свечаног пријема интониране су химне Републике Српске и Србије.
Претходно су окупљени грађани поздравили су аплаузом председника Републике Српске којем је рапорт испред Палате Републике предао командир почасне јединице Министарства унутрашњих послова Републике Српске.
Плато испред Палате Републике окићен је српским тробојкама а грађани су развили заставу дуж улице која води до улаза у Палату.
Такође, празник се обележава и у згради Конзулата Србије у Минхену у Савезној Републици Немачкој, што ће бити други пут да се празник обележава и ван граница Србије и Републике Српске.
Свечаности ће, поред великог броја грађана, присуствовати министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић.
Званичници шаљу честитке, Вучевић: Ово је празник свих Срба
Премијер Србије Милош Вучевић честитао је свим Србима Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
"Ово је празник свих Срба, где год да су. Ово је дан у којем се заветујемо да ћемо чувати и бранити своју отаџбину, и да ћемо своју заставу - српску тробојку, поносни носити по читавом свету!", поручио је председник Владе Србије на свом званичном Инстаграм профилу.
Он је додао да ћемо увек славити своје празнике и бранити своје светиње.
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић честитала је данас народу Србије и Републике Српске Дан српског јединства, слободе и националне заставе, уз поруку да су "јединство, слога и окупљање око заједничког напретка идеали којима морамо да стремимо као народ".
"Изузетно ме радује што су све чешће прилике када Срби, јединствено, као читав народ, празникују и прослављају успомену на велика дела наших предака. Годишњица пробоја Солунског фронта остаје вечити споменар на дивјунаке и наук свима нама данас, као и онима који долазе, да су јединство, слога и окупљање око заједничког напретка идеали којима морамо да стремимо као народ", навела је Гојковић.