Србија и Балкан
Сукоб у владајућој коалицији: Споменик Дражи Михаиловићу, ко (не)ће да склони Тита из Куће цвећа
Са иницијативом градоначелника нису сагласни посланици СПС-а и ПУПС-а, као ни потпредседник Владе Србије Александар Вулин
Градоначелник Београда Александар Шапић најавио је подизање споменика Дражи Михаиловићу у парку на Теразијској тераси, као и измештање гроба Јосипа Броза Тита из Београда.
"Мислим да он коначно треба да има споменик у Београду, на достојанственом месту у центру граду. Мој предлог ће бити парк Теразијска тераса, испод Теразијске чесме. Очекујем да добијемо подршку демократски оријентисане опозиције", рекао је Шапић, а преносе медији.
Он је додао и да је измештање тела Јосипа Броза из Музеја Југославије изузетно важна ствар за српски народ и за будућност ове земље.
"Такође и измештање Моша Пијаде, Иве Лола Рибара, Ђуре Ђаковића, Ивана Милутиновића са Калемегданске тврђаве, са простора који је највећа наша културна баштина, стара 2.000 година", рекао је он новинарима у Скупштини града, јавља Танјуг.
Додао је да одлуку о томе доноси Министарство културе и да је Калемегдан под заштитом Завода заштиту споменика Србије, као и да је Музеј Југославије такође у надлежности Министарства културе.
"Оно што ја могу да кажем, јесте да ћу и ја лично и градске службе максимално помоћи уколико дође до те одлуке да се изврши квалитетна ексхумација, да се та тела пребаце тамо где будемо одлучили. Ако су Шпанци могли после 44 године генерала Франка да изместе из Долине палих на неко нормално гробље, ми нисмо варвари за разлику од тих истих бољшевика и комуниста који су генералу Дражи Михајловићу расули кости да не знамо ни данас где му се налазе", рекао је Шапић.
Шапићева најава, међутим, није наишла на одобравање међу другим члановима владајуће коалиције.
Потпредседник Владе Србије и председник Покрета социјалиста Александар Вулин је, коментаришући најаву градоначелника Београда, рекао да "Демократска странка више није на власти и време њиховог обрачуна са улицама и споменицима је заувек прошло".
"Србија није Украјина или Литванија, па да руши споменике антифашистима и потире све што је било пре генерације која сада влада. Ако Шапић мисли да обележи осамдесету годишњицу ослобођења Београда тако што ће рушити споменике партизанима, онда изгледа није разумео да су Београд ослободили партизани и Црвена армија и да то није ствар политичких уверења или односа према политичкој пракси Јосипа Броза Тита, већ је то необорива чињеница", истакао је он.
Вулин је рекао и да би "измештање Тита била сјајна прилика да се посвађамо, а велики поклон Сарајеву или Загребу који би једва дочекали да га сахране и себе прикажу као настављаче антифашистичке традиције".
"Многе земље Африке и Азије су одбиле да признају такозвано Косово, јер Србију сматрају наследником СФРЈ коју је каква год била водио баш Тито. Русија нам је показала колико је важно неодрећи се своје историје, па је обједињујући симболе царства и СССР-а објединила и свој народ. Демократска странка више није на власти и време њиховог затирања прошлости и обрачуна са улицама и споменицима је заувек прошло", поручио је Вулин.
Одборник Социјалистичке партије Србије Александар Антић такође се успротивио предлогу, истичући да се не слаже са делом обраћања градоначелника Александра Шапића који се тиче историјског наслеђа и односу према нама још увек блиске прошлости.
"Ставови које је градоначелник изнео нису наша заједничка политика и представља његов лични став. Ја разумем и прихватам туђе политичке ставове, па чак и када се са њима не слажем, а са овим ставовима се апсолутно политички не слажем", рекао је Антић на седници Скупштине града.
Сличан став изнео и је и одборник ПУПС-а Стефан Кркобабић.
"Немамо места да вршимо ревизију историје. Покрети су изједначени још 2003. године. Ми смо једини народ који има два ослободилачка покрета и искрено ћу вам рећи да ми из ПУПС-а никада нећемо подржати да неко помисли да партизани нису ослободили наш Београд и ту се у потпуности слажем са колегама из СПС, господином Антићем, да свака ревизија може да доведе само до још веће поделе у друштву, рекао је Кркобабић.
Драгољуб Дража Михаиловић, командант Краљевске војске у отаџбини, осуђен је у политичком процесу 1946. године на смрт због наводних ратних злочина и колаборације с нацистичком Немачком, након чега је стрељан.
Виши суд у Београду рехабилитовао га је у мају 2015. године, наводећи да је суђење Михаиловићу био политичко-идеолошки процес комунистичког режима.
