"Имам данас скоро 30 година и сећам се, била сам мала, имала сам тек седам или осам година, кад је мој отац одлазио на барикаде, кад смо мајка и сестра и ја остајале кући: мајка уплакана, ја уплашена, хоће ли нам се вратити. Прошле су 23 године, на барикадама сам сад ја, на очевом месту. Борба за голи опстанак која траје и којој се не види крај. Седим крај ове ватре и размишљам, чека ли иста судбина и моју децу сутра?".
Овако данас, на барикади у Рудару близу Звечана, тече прича једне од жена које се греју око логорских ватри које поред магистрале, горе четврти дан.
Стотине људи је и данас на барикадама у Рудару. Слично је у Србовцу, Ибарској Слатини, Лешку, на магистрали близу Варага код Зубиног потока.
Логорске ватре гореле су читаве ноћи, неке су упаљене испред шатора у којима су људи пред зору тражили спас од велике хладноће.
"Има страха, наравно, како га не би било? Ко може да гарантује шта се може дешавати наредних дана и ноћи, слушали смо у недељу најаве из Приштине да ће на силу уклањати барикаде, да ће нас на силу отерати одавде", прича под суседним шатором мештанка Северне Митровице и додаје да је на барикади била у суботу и недељу, да ће бити и наредних дана, како каже, колико буде било потребно.
Неколико стотина метара од "крста" како се зове место у Рудару на коме је постављена барикада, крај пута од јуче је казан у коме се нон стоп кува и народу дели чај.
"Некад смо у школи учили о барикадама, о борби за своја права на овај начин, а сада смо овде уживо, годинама уназад и сами се боримо за своја права: за право да живимо, за право да опстанемо", причају данас људи у Рудару.
Данас није пуно хладно, много хладније је било у недељу и понедељак, када је дан и ноћ лила киша као из кабла, али је ноћас у Лешку и у Варагама провејавао снег, и тамо је било хладније и теже.
"Чекамо, није проблем да останемо колико треба, надамо се да ће наши захтеви који су веома разумни, бити испуњени, али, искуство нас учи да ћемо, ако се и кад се ова барикада уклони, поново на барикаде и то убрзо. Нема нам друге, или борба или предаја, а да се предамо не можемо, јер одавде немамо куд, то би требало сви да знају", причају данас за РТ Балкан окупљени Срби на барикади у Рудару.