Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Колика је заправо Војска Србије?
Бројно стање активног састава Војске Србије се ретко помиње у јавности, међутим познато је да се као и резервни, и овај део оружаних снага налази у незавидном положају
У протеклих неколико недеља, након вишемесечне тишине, власти у Србији су поново актуелизовале питање обавезног војног рока.
За разлику од свих претходних година када је покретано питање враћања обавезног служења војске, ово је први пут да је предузет неки конкретан корак, па је тако председник Србије 11. септембра изјавио да је "потписао саглансост за обављање редовног војног рока у трајању од 75 дана", као и да "жели да верује" да ће Влада Србије усвојити његову одлуку".
Три дана касније, премијер Милош Вучевић је саопштио да је влада, на посебној седници, усвојила закључак којим се Министарству одбране налаже да хитно покрене процедуру за враћање обавезног војног рока у трајању од 75 дана, као и да до краја следеће недеље треба да се усвоје измене закона.
Остаје да видимо како ће се даље одвијати овај процес и да ли ће власти у Србији коначно донети одлуку о враћању обавезног служења војног рока, као што је то учињено у Хрватској средином августа.
Бројно стање активног састава и случај комшијских држава
Као што је већ познато, један од главних аргумената за враћање војне обавезе је све мањи број војно способних резервиста који су служили војни рок, будући да је последња генерација мушкараца обавезан војни рок служила пре готово 14 година.
Међутим, оно што се ређе помиње је бројно стање активног састава Војске Србије, који се, такође, налази у незавидном положају након година одлива кадрова, односно професионалних припадника, а интересантно је да не постоје званични подаци о њиховом тачном, или бар приближном броју.
Са друге стране, за четири од осам држава са којима се граничимо, постоје званични подаци о тачном броју запослених у њиховим оружаним снагама. Тако се нпр. на сајту Министарства одбране Хрватске, може пронаћи податак да је средином маја 2020. хрватска војска имала тачно 15.605 припадника - 14.325 војника и 1.280 државних службеника.
Исти је случај и са Босном и Херцеговином. Тако се на сајту Министарства одбране ове земље може пронаћи податак је Законом о буџету институција БиХ и међународним обавезама БиХ, број припадника оружаних снага ограничен на начин да се попуна може вршити до максималних 10.011 припадника.
Од 10.011 места, према подацима које је ова институција уступила Радију Слободна Европа 2022. године Војска БиХ имала је око 8.100 војника и још 600 службеника.
Са друге стране, бројно стање црногорске и румунске војске открили су министри одбране ових земаља. Наиме, црногорски министар одбране Драган Краповић је крајем 2023. године изјавио да Црна Гора има 1.935. војника и неколико стотина празних места, као и 260 систематизованих места у Министарству одбране, од чега је попуњено 211.
Што се тиче Румуније, бројно стање открио начелник Генералштаба Гергита Влад, који је у априлу 2024. рекао да румунске снаге имају око 80.000 припадника, али се претпоставља да то подразумева и службенике, будући да према проценама ЦИА и НАТО-а Букурешт има око 68.000 активних припадника.
Када су у питању преостале четири суседне земље, иако не постоје доступни подаци државних органа, процене о бројном стању њихових оружаних снага изнете су у документу Одељења за јавну дипломатију НАТО-а - "Одбрамбени трошкови земаља НАТО-а 2014-2024" (Defence Expenditure of NATO Countries 2014-2024).
Према подацима изнетим у документу, Бугарска има око 27.000 војника, Мађарска 21.000, Албанија 7.000, а Северна Македонија 6.100. Такође, Бугарска и Мађарска су 2021, односно 2017. године саопштиле да планирају да повећају број активних припадника војске на 43.000, тј. на 37.000.
Шта кажу процене о Војсци Србије?
Постоји неколико извора на основу којих се може створити слика о реалном броју припадника Војске Србије. Један од њих је "Светски алманах" ЦИА, у коме се наводи податак да Србија има приближно 25.000 активних припадника војске, уз 3.000 припадника Жандармерије.
Од 25.000, 15.000 војника припада Копненој војсци, 5.000 Ратном ваздухопловству и противваздухопловној одбрани, док 5.000 припада "осталим" деловима оружаних снага, у које су највероватније урачунати и службеници. Поменуту бројку наводи и портал "Глобал фајерпауер", који се бави рангирањем оружаних снага свих држава.
Са друге стране, једини поуздан домаћи извор који нам говори о бројном стању активног састава Војске Србије је докторска дисертација потпуковника Милана М. Ковачевића са Војне академије под називом "Утицај чинилаца мотивације на ефекте рада професионалних припадника Војске Србије".
У питању је рад објављен 2021, док је прикупљање података и истраживање за исти спроведено током 2020. године. Према писању потпуковника Ковачевића, Србија је у тренутку истраживања имала укупно око 22.500 професионалних припадника.
Од тог броја 4.200 су били официри, 6.500 подофицири, 8.200 професионални војници, а 3.500 цивилна лица. Вреди нагласити да ове бројке треба узети са резервом, будући да је од истраживања прошло четири године.
Остаје нејасно због чега Министарство одбране Републике Србије већ годинама не објављује, бар приближне (јер се подразумева да је тачан број војна тајна) податке о бројном стању војске, нити колико је предвиђено да их буде по организацијско-формацијском саставу.
