Српске дипломате у Европи све су чешће жртве физичких напада, а последњи у низу инцидената догодио се синоћ на аеродрому у Немачкој.
Наиме, једног српског дипломату напала су двојица Албанаца, након што су га чули да говори српски језик. Он је, међутим, успео да се одбрани с обзиром на то да је знао борилачке вештине.
Један од нападача је покушао са побегне, али га је он спречио у томе и позвао немачку полицију. Из Министарства спољних послова нису желели да коментаришу инцидент.
"МСП неће коментарисати наведени догађај јер се његова позадина и околности и даље утврђују", речено је Тaнјугу у МСП.
Инцидент на немачком аеродрому догодио се свега неколико дана након што је амбасадорку Србије у Шпанији Ирену Шарац 8. септембра на улици напао млађи мушкарац и нанео јој повреде у пределу леђа.
Према сведочењу присутних, млађи мушкарац пришао је амбасадорки Шарац која је причала телефоном на српском и питао је да ли је из Србије, а потом ју је ударио ногом у леђа и побегао. Из изјава присутних сведока, сумња се да је, по говору, особа албанског порекла, пренео је Танјуг.
"Најоштрије осуђујем физички напад на амбасадорку Шарац у центру Мадрида. Захтевамо од свих надлежних пуну истрагу и одговорност за овај нечувени инцидент и акт насиља према највишем дипломатском представнику наше земље", изјавио је том приликом шеф српске дипломатије Марко Ђурић.
Такође, амбасаде Србије у Бечу и Берну, и конзулати у Берлину и Минхену недавно су добили претеће поруке.
Шта се крије иза напада на српске дипломате?
Све учесталији напади на српске дипломате и претње које добијају дипломатске мисије Републике Србије последица су запаљиве реторике и политичког деловања власти у Приштини, а пре свега премијера тамошњих институција Аљбина Куртија, истиче дипломата Зоран Миливојевић за РТ Балкан.
"Један од простора деловања Аљбина Куртија и његове политике је и албанска дијаспора. У овим случајевима где је било напада, укључујући и на амбасадорку Србије у Мадриду, мотив је био српски језик. Ја корене тих напада, али и претњи које су у писменој форми недавно послате нашим представништвима, видим управо у тој политици", истиче он.
Миливојевић истиче да су антисрпство и великоалбанска политика у порасту у албанском корпусу, као и да то има одраза и у политици Приштине.
Некадашњи официр КОС-а Љубан Каран за РТ Балкан каже да су напади на дипломате крајња брука сваке државе у којој се догоде, али да оне очигледно не преузимају мере које би спречиле неке будуће нападе на српске дипломате.
"И код нас је било таквих покушаја, али је наша држава реаговала добро, као у случају напада на амбасаду Израела. Међутим, тај албански тероризам се толерише, а он уопште није наиван", истиче он.
Зашто су мета управо дипломате?
Зоран Миливојевић истиче да су дипломате и дипломатска представништва на удару зато што су они симболи државе Србије у иностранству.
"На неки начин, долази до понављања историје. Сличних инцидената је било и почетком осамдесетих година прошлог века, након побуне на Косову. Тада се догодило и убиство званичника амбасаде у Бриселу 1981. године. Имали смо нападе на компаније повезане са државом, попут ЈАТ-а", подсећа он.
Најпознатији напад на неког дипломату српског или југословенског дипломату је убиство амбасадора СФРЈ у Шведској Владимира Роловића. Њега су априлу 1971. године у Стокхолму ранили припадници проусташког емигрантског покрета Миро Барешић и Анђелко Брајковић, а он је преминуо осам дана касније.
"Када се вратимо у историју, СФРЈ је имала велике проблеме са усташким покретом, чији су припадници нападали наше дипломате. Догађало да те државе штите терористе и не понашају се адекватно како би заштитили дипломате и дипломатске мисије", наводи Каран.
Како Србија може да их заштити?
Уколико се напади на српске дипломате у иностранству буду наставили, то захтева спровођење озбиљних мера и корака, сматра Миливојевић.
"То укључује обраћање земљама домаћинима да обезбеде адекватну заштиту дипломатских представништва. То је случај и у нашој земљи, где посебне мере заштите постоје за амбасаде САД и Израела. Када је реч о акцијама које сама Србија може да спроведе, унутар МСП-а постоје механизми за додатну заштиту дипломатских представништва и дипломата", истиче он.
Љубан Каран подсећа да је Југославија некада јурила нападаче на амбасаде по свету, као Израел, али да то данас није реално.
"Морамо инсистирати код влада држава домаћина да не смеју толерисати акције тих албанских терориста. Они све оно што се дешава на КиМ преносе на европску сцену", наглашава он.
Каран истиче да се Албанци понашају као да су представници Србије легална мета, као да је против њих тероризам дозвољен а напад на српска представништва добродошао.
"То се прећуткује, као и напади на Србе на КиМ. То је погрешан став држава домаћина, пошто је заштита дипломатских представништава њихов посао", закључује наш саговорник.