Стејт департмент је најавио да ће сутра у Вашингтону министар спољних послова Србије Марко Ђурић и подсекретар САД за економски раст, енергетику и животну средину Хозе Фернандез потписати споразум о стратешкој сарадњи на пољу енергетике у Србији.
РТ Балкан је покушао да сазна шта је садржина документа.
Документ ће, како се наводи у најави Стејт департмента, проширити могућности америчких компанија да инвестирају у енергетски сектор Србије, укључујући и "промовисање америчких инвестиција које ће ојачати односе САД и Србије".
Трагом те информације упитали смо Министарство спољних послова и Министарство рударства и енергетике да нам достави на увид нацрт поменутог споразума или да нам одговоре шта у начелу овај споразум предвиђа.
Одговор од ресорних министарстава нисмо добили, али су нас упутили на Владу Србије, којој смо послали исти захтев.
Из Службе за медије Владе Србије потврдили су да су добили наш имејл, али до краја радног времена одговори нису стигли.
У саопштењу Стејт департмента наведено је да ће се шеф српске дипломатије Марко Ђурић и заменик министра САД за економски раст, енергетику и животну средину, Хозе В. Фернандес, обратити у 16.30 часова (10.30 по локалном времену у Вашингтону).
Енергетска сарадња Србије са другим државама
У енергетском сектору, Србија је до сада имала најзначајнију сарадњу са Русијом, нарочито када је у питању увоз гаса и нафте. Русија се показала као најзначајнији партнер Србије у очувању њене енергетске стабилности.
Србија, иначе, руски гас добија преко Турског тока по изузетно повољној цени. Годишња потрошња гаса у Србији износи око три милијарде кубика, а током 2022. године, Србија је увезла нешто више од 2,7 милијарди кубних метара гаса из Русије.
Србија је, иначе, заједно са Бугарском завршила пројекат изградње новог гасовода који би требало да преноси гас из Азербејџана. Овај пројекат најављен је као покушај да се смањи ослањање на руски гас, будући да би он могао да покрије 60 одсто тренутне потрошње Србије. Ипак, Београд је уговорио да ће на овај начин током 2024. и сваке следеће године до 2026. добијати гас у обиму који одговара тек нешто више од 10 одсто годишње потрошње земље.
Иако ће он допринети бољем снабдевању, јасно је да Русија за Србију остаје најважнији извор гаса.
Када је у питању нафта, Србија је до 2022. године доминантно куповала нафту руског порекла и она је чинила половину укупног увоза, док је друга половина била из свих осталих извора. После увођења европских санкција, значајно је смањена количина нафте руског порекла, а од децембра 2022. године више нема могућности увоза преко "Јанафа", а друга опција тренутно не постоји, јер Србија није повезана на "Дружбу".
Влада Србије је иначе у децембру усвојила Закључак којим се "Изградња нафтовода Мађарска–Република Србија" утврђује као пројекат од стратешког значаја за Републику Србију. Пројекат повезивања на "Дружбу" је на списку приоритетних инвестиција као један од стратешких у области снабдевања нафтом.
Србија тиме добија још један правац допремања нафте, сигурност снабдевања рафинерије "Панчево" и јефтинији транспорт. Осим тога, наша земља више неће зависити од хрватског нафтовода "Јанаф" преко којег, због санкција ЕУ, од 5. децембра 2022. не можемо да купујемо црно злато из Русије.