Захтеве које је председник Србије Александар Вучић изложио по питању Косова и Метохије, не треба узимати за озбиљно, поручује председница привремених приштинских институција Вјоса Османи, док њен колега, премијер Аљбин Курти, каже како су захтеви "неприхватљиви" и део "агресивне кампање за нове сукобе".
Мере које је председник Србије изложио подељене су у пет области, које укључују повратак на статус кво анте, препознавање КиМ као подручја посебне социјалне заштите, отпорност српских институција на КиМ, успостављање посебног тужилаштва за правно гоњење оних који врше репресију над Србима, и одлуку о нелегалности свих приштинских институција након нелегално проглашене независности.
Вучић је захтевао и да се припадници српске заједнице врате у институције које су напустили новембра 2022. Тражио је и расписивање нових избора у општинама на северу КиМ, где су на власт тренутно албански градоначелници јер су Срби бојкотовали последње изборе.
Европска унија окарактерисала је ово као позитиван корак, иако очигледно да пут ка миру није онај којим би прихватиле да крену приштинске институције.
Османи, наиме, према писању Радија Слободна Европа, тврди да Вучић не жели истински повратак Срба у институције, већ да само покушава да скрене пажњу западних земаља.
"Када Вучић говори о њиховом повратку (Срба) у институције, он то представља само кроз речи и реторику како би скренуо пажњу демократског света са онога што се заправо дешава – а то су његови напори, напори његове владе и војске, у сталној обуци паравојних снага чији је једини циљ насиље", изјавила је Османи.
Курти, чији су једнострани акти и прогон Срба довели до Вучићевог испостављања захтева, рекао је да најављене мере "произилазе из очаја, да нису рационалне, ни мирољубиве".
"Супротно, део су агресивне кампање за нове сукобе који, без сумње, немају место на Косову", каже експерт за сукобе Аљбин Курти, а преноси РСЕ.
Османи је у обраћању медијима изразила сумњу да су Вучићеви захтеви искрени, те додала да приштинске институције ипак морају радити на томе да "сви грађани, без обзира на етничку припадност, били равноправни".
"То (неповерење према Вучићевим изјавама) не значи да ми, као косовске институције, не треба да радимо у блиској сарадњи са свим нашим грађанима српске националности, како би, у складу са законским процедурама, били присутни у свим косовским институцијама", додала је Османи.
Одбацујући Вучићеве мере, Курти је поновио своје захтеве.
"Прво треба да разговарамо о три услова које сам поставио... предаја Милана Радоичића косовским властима, потписивање Споразума (о нормализацији односа) и повлачење писма бивше премијерке (Србије Ана Брнабић), која је рекла да не признаје ни независност Косова, ни место у УН за Косово и да не поштује територијални интегритет Косова", рекао је Курти.