У Тирани је данас отворена 27. конференција начелника генералштабова држава чланица Америчко-јадранске повеље (А-5), на којој председавају начелник Генералштаба Оружаних снага Албаније генерал-мајор Арбен Кинђи, као и командант НАТО и америчких снага у Европи генерал Кристофер Каволи.
Према писању албанских медија, главни фокус конференције су развој и динамика безбедносног окружења у региону и шире, повећање буџета за одбрану изнад прага од два одсто БДП-а као начин да се испуне циљеви Алијансе у погледу капацитета и планирања, као и НАТО ревизија земаља партнера.
Шта је заправо Америчко-јадранска повеља?
У питању је организација који су 2003. године у Тирани под покровитељством САД, формирале Албанија, Хрватска и Северна Македонија потписивањем повеље, која је за циљ имала "подршку овим земљама у приступању НАТО-у". У септембру 2008. Црна Гора и БиХ су добиле позив да се придруже, што су ове земље и учиниле 4. децембра исте године.
У истом периоду, Србија је добила статус земље посматрача, док је 2012. тзв. Косово такође добило овај статус. Иако је већ 2014. Приштина покушала да стекне пуноправно чланство, то је спречено ветом који је уложила Босна и Херцеговина.
У међувремену, све државе чланице сем БиХ, су постале и чланице Алијансе, тако да Америчко-јадранска повеља данас, бар декларативно, првенствено служи за јачање сарадње ових земаља у домену безбедности и очувању стабилности у региону.
Како је за РТ Балкан навео генерал-мајор у пензији Митар Ковач, у питању је организација коју САД користе у складу са својим интересима.
"То је суштински регионална организација иза које стоји НАТО, пре свега САД, и служи повезивању мањих држава на југоистоку Европе, наравно у функцији америчких интереса", изјавио је Ковач.
Према његовом мишљењу овај састанак, односно конференција у Тирани, "вероватно има везе са намером учвршћивања јужног крила НАТО-а у оквиру опште кампање стављања под контролу читавог Балкана, односно држава које и даље нису потпуно под контролом Алијансе".
"Део поморских путева везан за Јадранску иницијативу је једно од интересантних питања, јер све те луке које су под контролом НАТО-а сада имају посебан значај у смислу безбедности копнених комуникација које иду према црноморском региону, односно ка Украјини", истиче Ковач и додаје:
"Те комуникације су у функцији логистике снага Алијансе у том делу Европе - односно служе за обезбеђивање материјалних и борбених потреба за украјинске оружане снаге".
На овој конференцији учествују земље потписнице А-5, односно чланице Америчко-јадранске повеље - Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, Северна Македонија, као и САД, под чијим патронатом је ова асоцијација и створена.
Догађају присуствовују и представници из Словеније и тзв. Косова, командант Здружене команде НАТО снага у Напуљу и генерали-ађутанти из држава које учествују у Програму партнерства Националне гарде САД - Њу Џерзија, Мериленда, Минесоте, Вермонта и Мејна, и држава чланица Програма партнерства посматрача - Охајо, Колорадо и Ајова.
Улога Србије и питање чланства тзв. Косова
Као што је већ поменуто, Србија је крајем 2008. године добила статус посматрача у овој организацији под покровитељством САД. Међутим, вреди истаћи да на конференцији која се одржава у Тирани, бар званично, Србија нема представнике.
Са друге стране, на сајту Министарства одбране се могу пронаћи вести са краја марта и почетка децембра 2022. године, у којима се наводи да је делегација из Србије, предвођена помоћником министра за политику одбране Предрага Бандића, учествовала на две конференције повеље које су одржане у Црној Гори.
Такође, Србија је своје делегације имала и на конференцијама које су се одржавале ранијих година, па је тако и тадашњи председник Владе Србије Ана Брнабић учествовала на састанку одржаном почетком августа 2017. године.
"Сви они који су у улози посматрача, обично када су у питању захтеви великих сила, извршавају и обавезе које имају чланови таквих иницијатива", оцењује Ковач.
Што се тиче чланства тзв. Косова, иако је БиХ уложила вето 2014. године, на основу изјава албанског министра одбране са конференције у Тирани, очигледно је да се од ове идеје неће тако лако одустати.
"Косово има место за овим столом. У свету који је све више међусобно повезан, императив је да радимо заједно. НАТО и ЕУ стоје као силе без премца", рекао је албански министар одбране Пиро Венгу и додао да "не треба да будемо заробљени у прошлости".
У захтевима му се придружио и председник Албаније Бајрам Бегај, који је рекао је да је чланство тзв. Косова у Јадранској повељи неопходно за стабилност целог региона.
"У сарадњи са нашим савезницима, континуирано смо радили на јачању безбедности у региону и промовисању пуне интеграције Западног Балкана у евроатлантске структуре. На овом путу важно је укључити нове чланице које желе да се придруже Америчко-јадранској повељи и НАТО-у. Чланство Косова у овој Иницијативи је од суштинског значаја не само за безбедност Косова, већ и за стабилност целог региона", рекао је Бегај.
Имајући у виду наратив везан за јужну српску покрајину заступљен на конференцији у Тирани и чињеницу да се ради о иницијативи која је основана и функционише под америчким покровитељством, наравно у складу са интересима САД, вреди поставити питање шта Србија уопште тражи у једној таквој организацији.