Епархија будимљанско-никшићка реаговала је на одлуку црногорског Министарства културе и медија да одбије захтев Општине Беране за подизање спомен-обележја митрополиту Амфилохију поруком да је аргументација у образложењу "климава и порозна", а наведени разлози "у најмању руку правно скандалозни, а имплицитно и злонамерни".
Захтев, кажу из Епархије, за подизање спомен-обележја митрополиту Амфилохију није добио "зелено светло" од Министарства културе и медија, чије је Решење о одбијању потписала др физијатрије Тамара Вујовић.
"Упркос опширном, детаљно образложеном и документованом Захтеву који готово до танчина следи услове прописане Законом о подизању спомен-обележја, Министарство културе и медија у свом тумачењу не препознаје митрополита Амфилохија као заслужну личност у новијој историји Црне Горе. Тако смо уместо споменика митрополиту Амфилохију добили монументалну фигуру бирократске малициозности по којој ће бити упамћени доносиоци овог решења", навели су из Епархије.
Истичу да су разлози за одбијање захтева "произвољни и контрадикторни, нажалост и једним делом малициозни", а аргументација којом Министарство културе и медија покушава да подупре своје решење, "климава и порозна", те да на то указује и "правна анализа у којој се наводи да су захтев и допуна претходне сагласности Владе незаконити, јер не садрже довољне разлоге".
Из Епархије не споре да је законски рок од најмање 20 година од дана када је лице умрло прописан као објективни услов потврде статуса истакнуте личности, али указују да исти закон дозвољава изузетке, односно да се уз претходну сагласност Владе статус истакнуте личности може утврдити и пре протока предвиђеног времена.
Указујући на низ начињених пропуста у доношењу решења којим се захтев за подизање спомен-обележја митрополиту Амфилохију одбија, из Епархије поручују да је изналажење оправданих разлога за такву одлуку "у најмању руку правно скандалозно, а имплицитно и злонамерно".
Тумаче да је навођењем одређених чланова Закона у образложењу решења о одбијању ресорно министарство заправо поручило да:
"Не само да нећете сада подићи споменик митрополиту Амфилохију, него нећете ни за сто година, јер митрополитов лик и дело чланом 10 овог Закона Министарство сврстава у 'лице које је било сарадник окупатора, његовог савезника или помагача, лице које је заступало фашистичке, шовинистичке или нацистичке идеје и идеологије, лице које је осуђено за кривично дело против човечности или других добара заштићених међународним правом или је проглашено ратним злочинцем, лице које је у историји Црне Горе или у историји човечанства имало негативну улогу'."
"У неверици и са крајњом индигнацијом одбацујемо резон Министарства да се у случају митрополита Амфилохија ради о лицу које је на удару наведеног члана 10. Такође, немогуће је докучити рационални смисао образложења у делу позивања на црквене каноне који се ни логички, ни чињенично ни правно не може довести у везу са предметним захтевом", поручују из Епархије.
Истичу да су и у захтеву и у допуни исцрпно приказана културна, друштвена, научна и просветна достигнућа митрополита Амфилохија, као и његове посебне заслуге за Општину Беране.
Уз подсећање на сахрану митрополита Амфилохија током које је народ Црне Горе исказао однос према блаженопочившем митрополиту Амфилохију као истакнутој личности, из Епархије констатују да поштовање личности и дела митрополита Амфилохија за ове четири године не само да није умањено, већ се додатно раширило и продубило, тако да данас о њему афирмативно говори чак и онај део јавности који га је током живота жестоко оспоравао.
"Штавише, указано је са релевантних, иако митрополиту ненаклоњених, адреса да је очување грађанског мира у Црној Гори у неким критичним тренуцима несумњива заслуга и митрополита Амфилохија", наводе.
Додају да се из образложења Министарства не може закључити због чега је проток времена од 20 година у овом случају од нарочитог значаја.
"Тим пре, јер је реч о јавној и утицајној личности која је била предмет континуираног интересовања, не само црногорске јавности последње скоро четири деценије, о којој се зна готово свака, па и најмања појединост. У коначном, да су митрополити цетињски истакнуте личности у животу Црне Горе, представља историјски потврђено правило, а не изузетак, а то правило је управо својим животом и делом посведочио митрополит Амфилохије. Због тога је Министарство морало ценити предметни захтев како у односу на конкретну личност, тако и у вези са свим околностима које су од значаја за мериторну оцену приликом давања сагласности Владе", саопштено је у реаговању Епархије будимљанско-никшићке.