Србија и Балкан
Немачка се затворила: Да ли Србија може да постане нови циљ миграната?
Наша земља је у сталном ризику јер је на путу глобалне миграције која иде ка Европи, каже за РТ Балкан извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић
Немачка је урадила оно што је обећала - поново је увела привремене контроле на свим својим граница у оквиру напора за борбу против нерегуларних миграција и прекограничног криминала.
Планирано је да додатне контроле трају, за почетак, шест месеци. То значи да ће "цео пакет мера стационарне и мобилне граничне полиције постојати на свим границама, укључујући и могућност одбијања уласка у складу са европским и националним правом", наводи се у саопштењу немачког министарства.
Да ли је због ових мера Србија у ризику да постане "паркинг за мигранте"?
Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић за РТ Балкан каже да Немачка овим мерама заправо шаље поруку својој јавности да она може да се избори са миграцијом која хрли у земљу из свих праваца, посебно у светлу недавних трагичних догађаја у којима су учествовали илегални мигранти за које је била предвиђана депортација.
"У Немачкој влада хронична дискусија у вези са миграцијама, и та узаврела политичка атмосфера мотивише владајућу странку да предузима мере којима би показала да се на неки начин бори против миграција. У том правцу треба схватити и споразум са Кенијом, у оквиру којег би требало да омогуће 250.000 радних места за Кенијце, док с друге стране, раде на томе да враћају оне који нису испунили услове да добију азил", каже Ђуровић.
Додао је да је немачка власт показала да миграције користи у своје дневно-политичке сврхе.
"Рекао бих да су те мере унутарполитичке природе, а када говоримо о ефектима на саму миграцију веома су упитне. У другим земљама то виде као одступање од Шенгена где контрола на саобраћајницама успорава и економски проток робе, и пролазак грађана људи који су држављани Европске уније. Све ово указује да су ове мере више политичке природе, а ефеката је веома мало", подвлачи наш саговорник.
На питање како ће се ове мере одразити на балканску руту, конкретно Србију, Ђуровић каже да је Србија у сталном ризику и да је на директном путу глобалне миграције која иде ка Европи.
"Србија јесте транзитна земља за ирегуларне мигранте и они не желе да траже азил у нашој земљи. Граничне контроле нису имале никад већи ефекат. Чињеница да ако мигранти буду заустављени на граници између Аустрије и Немачке не значи да ће они бити враћени у Србију", истиче саговорник РТ Балкан и додаје да би то могло да се догоди једино у случају да наша држава промени политику према миграцијама и преузима их, што је готово немогуће.
Да би се стекла таква околност, да се мигранти врате у Србију, потребно би било да се покрене компликована процедура доказивања одакле и куда су пролазили, уз помоћ камера, мобилних телефона... Тако да они који су већ дошли до Немачке, а нико их није зауставио и немају доказ да су прошли кроз Србију, никако не би могли бити враћени у нашу земљу, појашњава Ђуровић.
Према његовим речима, ове године је до овог тренутка кроз Србију прошло између 40 и 45 хиљада људи, и свега три, четири хиљаде се задржало. Мали број њих је у камповима, који су, како каже, готово затворени и свега пет, шест од 17 прихватају азиланте.
Кријумчари највише профитирају
"Будући да немају више где да буду смештени, ти мигранти се не задржавају код нас, већ брзо пролазе, али исто тако одлазе у урбана места ван очију институција и система и постају плен кријумчара који их смештају у приватни смештај, а потом их илегално превозе преко наших граница.
Ђуровић указује да у случају Србије постоји једна зачкољица када су миграције у питању, коју дели са већином земаља у Европи.
"Реч је о увозу радне снаге у Србију и то из земаља одакле избеглице долазе. Мигранти који пролазе кроз Србију на путу до Европе јесу људи из Сирије, Авганистана, Пакистана, Либана, Блиског истога, курдске избеглице. Будући да ће наша земља и у будућности имати све веће потребе за квалификованом и неквалификованом радном снагом, бојим се да Србија не види будућност и у избеглицама које такође могу да допринесу друштву на адекватан начин", указује наш саговорник.
Додаје да је Србији тренутно потребно између 60 и 80 хиљада радних дозвола како би надоместила недостатке на свом тржишту радне снаге и да је врло често немогуће добити идеалну радну снагу из увоза, јер, како каже, а њима увек долазе и они који оних који беже од рата, сиромаштва.
