Србија и Балкан
Радни ручак код Фон дер Лајенове за лидере Западног Балкана: Прво услови па онда новац
У Брисел је стигао и председник Србије Александар Вучић који ће присуствовати састанку, а требало би да има одвојени сусрет и са одлазећим европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем
Председник Србије Александар Вучић стигао је у Брисел, где ће данас учествовати на радном ручку који за лидере са Западног Балкана организује председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Предвиђено је да се Вучић одвојено састане и са одлазећим европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем, преноси Танјуг.
Вучић је у среду рекао да ће састанак који организује Фон дер Лајенова бити важан и да ће се разговарати о Агенди раста, као и о реформама неопходним на путу за јединствено европско тржиште, што значи пре тога и јединствено балканско тржиште.
"Верујем да ће то бити један важан састанак у којем ће нам председница Европске комисије указати на то да ће Марта Кос водити онај део који је у ЕК задужен за проширење ЕУ и да ћемо имати прилику да се упознамо са њиховом новом агендом", навео је Вучић.
Портпаролка Европске комисије Ана Писонеро рекла је уочи ручка да Фон дер Лајенова организује радни ручак са лидерима Западног Балкана како би се сагледали односи и сарадња ЕУ и Западног Балкана у контексту Плана раста за Западни Балкан. Писонеро је рекла да Европска комисија тренутно завршава своју процену реформских агенди, које су поднели партнери са Западног Балкана.
Након што заврши са проценама, како је додала, комисија ће консултовати државе чланице ЕУ током предстојећег одбора Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), а у случају позитивног мишљења, комисија ће прећи на усвајање и одобравање реформских агенди и, пре првих исплата, закључити уговоре о олакшицама и кредитима са сваким од корисника.
Поред председника Србије на радни ручак су, како је навела Писонеро, позвани премијери Албаније, Северне Македоније и Црне Горе – Еди Рама, Христијан Мицкоски и Милојко Спајић, председавајућа Савету министара БиХ Борјана Кришто и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.
Сви партнери са Западног Балкана имали су обавезу да предају Бриселу реформске агенде, предвиђене Планом раста за Западни Балкан, којим се региону, укључујући Србији, омогућава приступ додатној финансијској помоћи од шест милијарди евра у периоду од 2024. до 2027. године.
Исплата средстава зависи од успешне примене реформи наведених у реформској агенди сваке земље кориснице.
Ради се о реформама које се односе, између осталог, на владавину права, демократију, институционалне реформе, те спречавање корупције и сукоба интереса, као и предузимање неопходних корака како би се осигурало да средства не буду злоупотребљена, пише Радио слободна Европа.
Како се наводи, Босна и Херцеговина је пропустила рок за реформску агенду, и тек је 17. септембра послала један документ, за који извори сматрају да је "непотпун" и не одржава све препоруке ЕК.
Потребно је да државе чланице ЕУ као и Комитет претприступне помоћи (ИПА) дају позитивно мишљење о реформским агендама да би Европска комисија потом прешла на усвајање ових агенди и закључивање уговора о олакшицама и кредитима са сваким од држава корисника. Тек након ових корака могу следити прве исплате.
Од укупне суме, две милијарде евра биће обезбеђене кроз грантове односно бесповратну помоћ, а преосталих четири милијарде евра у облику зајмова са повољним каматним стопама.
