Србија и Балкан
Мера покорности у процентима: Колико су се земље Западног Балкана усагласиле са спољном политиком ЕУ
Србија се усагласила са 47 одсто декларација издатих од првог јануара до 30. јуна
Чак 57 декларација издала је од 1. јануара 2024. до 30. јуна 2024. Европска унија, а Србија се усагласила са 27 ових докумената, показује истраживање Центра за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ указујући да су све остале земље Западног Балкана апсолутно (неки би рекли и некритички) прихватале све што им је сервирао Брисел.
У истраживању се, наиме, прецизира да Србија није прихватила 30 ових декларација, што значи да је у овом периоду Београд 47 одсто усаглашен са спољном политиком Европске уније, па је то чини једним од "најнепослушнијих" кандидата за улазак у ЕУ.
Од других који чекају у предворју овог блока, само су Турска и Грузија мање усаглашене од Србије, док су друге државе кандидати из региона Западног Балкана, односно Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија биле апсолутно покорне, односно, прихватале су све што им је тражено.
Ове државе су у првој половини 2024. имале потпуну усаглашеност са спољном политиком ЕУ, односно учинак од 100 одсто.
"Током прве половине 2024. године, Србија је наставила са претходим обрасцима усаглашавања са декларацијама Заједничке спољне и безбедносне политике (ЗСБП) ЕУ које објављује Високи представник за ЗСБП, слично као и 2022. и 2023. године, када је Србија имала стопе усаглашености од 48 одсто, односно 54 одсто. Ове стопе су најниже међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ са Западног Балкана", наводи ИСАЦ.
Србија се као и раније, није усагласила са декларацијама и мерама усмереним против Руске Федерације и Народне Републике Кине, а истраживачи ИСАЦ-а кажу да је "један од главних разлога за овакав став питање Косова, пошто Србија наставља да тражи подршку и Русије и Кине у различитим међународним форумима".
Када је реч о конкретним питањима, Србија се није усагласила са једанаест декларација у вези са ратом у Украјини, пет о Глобалном режиму санкција ЕУ за људска права, четири које се тичу унутрашње ситуације у Русији и четири посвећене Ирану; две која се односе на Молдавију, и по једном које се односе на сајбер, тероризам, Хонг Конг (Кина) и Венецуелу.
Србија се није ускладила са две политичке изјаве које се тичу третмана Алексеја Наваљног и других, како ЕУ тврди политичких затвореника (укључујући Владимира Кара-Мурзу) и смрти Наваљног, као ни са декларацијом која се односила на председничке изборе у Русији, којом је ЕУ осудила спровођење избора и начин на који су одржали.
Београд је прихватио рестриктивне мере примењене у вези са ИСИЛ-ом односно Ал Каидом, тероризмом, Сиријом и Бурмом/Мјанмаром.
Европска унија је у овом периоду објавила пет декларација у вези са Ираном, а свака се бави различитим аспектима дипломатских и безбедносних питања. Србија се усагласила само са првом декларацијом, издатом 4. јануара, којом се осуђује бомбашки напад у Керману и изражава солидарност са иранским народом.
