Барикаде, сирене за узбуну, непроспаване ноћи, логорске ватре и шатори на путевима, затворене школе, неизвесност, бриге, ишчекивање, криза, брига за децу, за опастанак...
Живот од кризе до кризе, од барикаде до барикаде.
Тако, најкраће речено, изгледа историја живота Срба на северу Косова и Метохије. И то не пар месеци или пар година уназад, већ последње три деценије.
"Деца која су рођена одмах после бомбардовања сад већ имају своју децу а наш живот овде је исти – криза, страх, напетост, борба за опстанак, барикаде", каже за РТ Балкан један од мештана Северне Митровице док пет - шест километара даље, на Рудару, Срби из овог града, из Звечана, из околних места и села и даље дежурају на барикади постављеној још у суботу после хапшења бившег полицајца Дејана Пантића на Јарињу.
Изузетно је хладно било протекле ноћи на барикадама. Пред зору је темепратура била испод нуле, у Лешку и око Зубиног Потока повремено је провејавао снег. Као и претходних година, људи на барикадама спас од хладноће тражили су крај логорских ватри, под шаторима.
"Тешко је да теже не може бити, и хладноћа и неизвесност и брига за породице, али, ми другог излаза немамо него да се боримо", причали су претходне ноћи Срби на барикади у Рудару код Звечана док су чекали јутро.
Исте слике овде, на северу, понављају се годинама уназад.
"Тешко ми је сад и да се сетим кад сам све био на барикадама и због чега, кад смо и на тај начин морали да се боримо за своја права. Једно знам, мало. мало па смо овде на Рудару, 'код крста', да нас онда се чекају непроспаване ноћи, бриге породица за нас док смо овде", речи су једног од саговорника из Северне Митровице.
Новинарске приче са барикада увек су сличне. Различити су годинама уназад били само разлози за њихово постављање. Барикаде су најчешће постављане у месту Рударе код Звечана, али и на главном мосту у Косовској Митровици, на Дудином кршу, у Лепосавићу, Сочаници, Лешку, на Јарињу и Брњаку, у селу Зупче, у Јагњеници, близу села Вараге...
Како је КФОР бодљикавом жицом пресекао пут ка Рашкој
"Једанаест година ми овако живимо! Мало, мало па барикаде. Блокирају они нас, али, блокирамо и ми њих. Јесте тешко, код куће плачу деца, жене стрепе, али, другачије не можемо, Србија је наша мајка, наша држава, зар да дозволимо границу између Лешка и Србије", остала је 16. септембра 2011. године забележена изјава четворице момака из Лешка, Ивана, Горана, Марка и Вељка пошто је тих дана КФОР преко Јариња развукао бодљикаву жицу и прекинуо овај путни правац који од Митровице и Лепосавића преко Лешка води ка Рашки и централној Србији, односно одсекао север Косова од осталог дела Србије, а Срби са севера су онда блокирали КФОР.
Крајем јула те године, на северу Косова почела је велика криза када су јединице РОСУ из Приштине почеле заузимање административних пунктова на Јарињу и Брњаку а Срби са севера Косова блокаду најважнијих путева од Митровице према централној Србији.
Велики сукоби тада су избили близу села Зупче и Вараге код Зубиног Потока.
Постављене су барикаде у једном усеку на магистрали, полицајци су покушали да уклоне препреке, дошло је до сукоба, пуцњаве, један специјалац тешко је рањен и преминуо је током ноћи. Наредних дана, после договора Београда, Приштине и команде КФОР-а и повлачења "косовских" специјалаца, на Јарињу и Брњаку остао је мањи број "косовских" полицајаца и припадника КФОР-а, а тих дана група младића запалила је пункт на Јарињу покушавајући да спречи постављање "косовских" полицајаца и цариника на том месту.
Сирене и стотине рањених Срба
Месец дана касније поново су код Јариња постављене барикаде, криза је трајала пуних 11 дана, завршена је привременим споразумом о режиму на административним прелазима који је требало да траје до половине септембра.
Већ половином тог месеца, хеликоптерима КФОР-а на Јариње су спуштени мешовити тимови у којима су, осим представника ЕУЛЕКС-а, били и припадници "косовске" царине и полиције.
Одговор Срба биле су – барикаде. На Јарињу је на пут истоварено више шлепера шљунка. Додатно је ојачана и барикада на Брњаку, на Јариње су истоварени нови шлепери шљунка, Србе су чекале нове непроспаване ноћи. Барикада је подигнута и на магистрали Косовска Митровица – Лепосавић у месту Дудин крш. Препречен је и главни мост на Ибру како КФОР и међународне снаге не би могли тим правцем да уђу северни део Митровице.
Десетак дана касније, близу гробља на Јарињу дошло је до сукоба Срба са припадницима КФОР-а. Међународне снаге користиле су гумене метка али и бојеву муницију па је 118 Срба рањено, седморица су имала теже повреде. Остало је забележено да је паљба трајала 45 минута.
Крајем октобра те године, КФОР је започео уклањање барикаде у месту Јагњеница код Зубиног Потока којом је био препречен један од путева између Зубиног Потока и Косовске Митровице. Окупио се велики број Срба, дошло је до сукоба, КФОР је употребио сузавац, барикада није уклоњена.
Тих дана, готово свакодневно чуле су се сирене у Северној Митровици, људи су у колонама одлазили према главном мосту или према Дудином кршу где је била велика барикада.
Крајем новембра 2011. КФОР је поново покушао да уклони барикаду у Дудином кршу, међународне снаге користиле су тешку механизацију, употребљен је сузавац, неколико Срба је повређено.
Нови сукоб избио је само пар дана касније, 28. новембра 2011. када је КФОР уклонио барикаду у селу Зупче код Зубиног Потока, запаљен је један камион, избио је сукоби на барикаду у Јагњеници, чула се пуцњава из ватреног оружја, око 100 Срба је повређено.
Пет дана касније, постигнут је споразум око админстративних прелаза уз посредство ЕУ, барикаде су уклоњене.
Шест месеци касније, средином 2012. нове барикаде су подигнуте у месту Рударе. Уследила је акција КФОР- на уклањању, Срби су потиснути преко моста на Ибру према Звечану, чула се пуцњава, тројица Срба су рањени, неке куће близу моста су изрешетане.
Две недеље касније, на истом месту, у Рудару поново су постављене барикаде, овај пут у знак протеста због затварања алтернативних путних праваца ка централној Србији. КФОР је 16. јуна 2012. током ноћи уклонио те барикаде, овог пута није било инцидената.
"Косовска полиција" хапсила колеге српске националности
И наредне године нису за Србе на северу КиМ биле ништа лакше.
"Како из сећања избрисати мартовски погром када смо одавде, из Северне Митровице гледали како гори наш храм, пар километара даље у јужном делу града, када су гореле наше цркве широм Косова и Метохије. Па дешавања на главном мосту који смо морали непрекидно да бранимо, пуцњаве, рањавања", присећају се Срби из Северне Митровице тешких тренутака из протеклих деценија.
Смењивале су се, једна за другом кризе. Крајем маја 2019. косовска полиција почела је широм севера хапшење припадника КПС српске националности. Срби су реаговали постављањем барикаде у месту Вараге која је убрзо разбијена оклопним возилима "косовске" полиције. У Варагама, на неколико места пребијени су људи у својим кућама, разбијени су локали. КФОР је пратио ситуацију, хеликоптери међународних снага надлетали су место догађаја.
После најава из Приштине да почињу примену одлуке о пререгистрацији возила и о личним картама, Срби са севера Косова 31. јула ове године, после сирена које су се чуле у северном делу Косовске Митровице, Зубином Потоку, Лепосавићу, блокирали су путеве у месту Рударе и код Варага, близу Зубиног Потока. Барикаде су уклоњене дан касније пошто је из Приштине саопштено да је примена одлуке о пререгистрацији одложена на 30 дана.
Барикада на Јарињу било је и у септембру 2021. године када су Срби протестовали због одлуке власти у Приштини о регистраским ознака. На Јарињу тада је, на око километар од административног прелаза било попречено на десетине камиона, а магистрала је била блокирана у дужини од око километар и по.
На Јарињу је тада на једном од камиона био окачен и велики транспарент на коме је писало "Добро дошли у Заједницу српских општина". Када је та барикада почетком октобра уклањана, "косовски" специјалци који су се повлачили са Јариња тражили су да тај транспарен безусловно буде скинут, а камион који је био паркиран поред пута склоњен.
Тешко је и најревноснијим хроничарима догађаја на северу Косова од бомбардовања 1999. године и доласка међународних снага да попишу све инциденте, кризе, рањенеи разбијене главе.
"Покушавам децу барем да заштитим од овога, од ове атмосфере, али, тешко иде. Они у овом одрастају, ово је њихово детињство. Доступне су им информације, све знају, увече кад крећем на барикаду дечаци ми кажу да се чувам, касније ноћу, кад се вратим, нађем их будне, чекају ме да дођем кући па да тек онда заспу. И, то је наш живот овде на северу, од кризе до кризе, од барикаде до барикаде и томе се, на жалост не види крај", речи су једног од Срба из Звечана забележене данас на Јарињу.