Србија и Балкан
Бубић: Може ли Европски суд за људска права да охрабри Суд БиХ да, ипак, позове Шмита за сведока?
Према писању "Аваза", Кристијан Шмит ће сведочити у Европском суду за људска права у Стразбуру у предмету "Ковачевић против БиХ
Позив Кристијану Шмиту да се пред Европским судом за људска права саслуша у својству сведока, без обзира на које околности, доказ је да нема разлога да се у истом својству не позове и саслуша пред Судом БиХ, тим пре што се Шмит сам није ни позивао на имунитет, макар не јавно, истакао је адвокат Горан Бубић у колумни за Срну.
Према писању "Аваза", Кристијан Шмит ће сведочити у Европском суду за људска права у Стразбуру у предмету "Ковачевић против БиХ".
Адвокат наводи да је "Аваз" је објавио да је Шмит у Стразбур позван "као врхунски тумач Дејтонског мировног споразума".
"Овим се истрајава на лажи јер високи представници у БиХ, и када су били легитимно постављени, никада и ничим нису били овлашћени да буду тумачи Општег оквирног споразума за БиХ и његових анекса, осим Анекса 10 – Споразума о цивилном спровођењу мирног решења", наводи Бубић, додајући:
"Но, ова вест је интересантна из другог разлога. Суд БиХ је одбио предлог одбране председника Републике Српске Милорада Додика да се у кривичном поступку Кристијан Шмит саслуша као сведок, образлажући то дипломатским имунитетом који Шмит има."
Суд БиХ се, наиме, у решењу од 21. маја, којим је одбијен предлог одбране, позвао на Информације о дипломатском статусу високог представника за БиХ, Министарства иностраних послова БиХ број: 11/2-31-05-1-43421-2/23 од 11. децембра 2023. године, за коју одбрани није познато како је и на чије тражење доспела у кривични спис овог предмета.
"Овај акт се не спомиње у оптужници, нити се на њега позивало Тужилаштво БиХ. Ова информација од нашег министарства није насловљена на број кривичног предмета, не зна се по чијој наредби је у предмету, јер је у Суду БиХ регистрована само под тзв. СУ бројем (судска управа). Може се претпоставити да је у спису по наредби тадашњег председника Суда БиХ", објашњава бранилац Милорада Додика.
У сваком случају, наводи адвокат, позив Кристијану Шмиту да се пред Европским судом за људска права саслуша у својству сведока, без обзира на које околности, доказ је да нема разлога да се у истом својству не позове и саслуша пред Судом БиХ. Ово тим пре што се Шмит сам није ни позивао на имунитет, макар не јавно.
"Зато би овакво поступање Европског суда за људска права требало охрабрити Суд Бих да се Шмит, ипак, позове и саслуша као сведок у кривичном предмету против председника Додика и Милоша Лукића. Појављивање пред судом државе БиХ, у којој столује, додуше под противречним околностима, није никакво унижавање већ би представљало израз поштовања према правосуђу БиХ, указује адвокат, додајући:
"Ово је пожељно и с етичког становишта, а не би било противно ни добрим обичајима."
Према Бубићевим речима, друго је питање стварних мотива позивања Шмита пред Европски суд за људска права ценећи јасан став тог суда да се високи представник у БиХ не може мешати у питања регулисана Уставом БиХ исказан управо у предмету "Сејдић и Финци против БиХ".
Одлука у предмету "Ковачевић", наводи адвокат, евидентно отвара питања регулисана Уставом БиХ. Такође, у предмету "Душан Берић и други против БиХ" (укупно 26 апеланата смењених одлуком Педија Ешдауна, тадашњег високог представника у БиХ), у тачки 25 Одлуке о допустивости, наводи се: "Високи представник тврди да је његов уред формиран и добио овлашћења од разних међународних инструмената, укључујући и правно обавезујуће резолуције Савета безбедности УН-а..."
Суд даље цитира тадашњи став високог представника у БиХ да је Савет безбедности УН-а "...његова канцеларија увек се сматрала саставним делом настојања, према Поглављу 7 Повеље УН-а, за успостављање и одржањем мира у региону".
"С друге стране, Шмит у бројним интервјуима тврди да је именован од Савета за имплементацију мира на предлог тадашње канцеларке СР Немачке Ангеле Меркел и да Савет безбедности УН није надлежан за његово именовање. Зато би у оквиру стандарда поштеног суђења било фер да се Шмит као сведок појави пред Судом БиХ у кривичном поступку против председника Додика и Лукића и разјасни ове и друге противречности", указује Бубић, истичући:
"Очигледна је колизија између садржине Анекса 10, па и ранијих схватања Европског суда, с једне стране, у односу на јавне изјаве Шмита. Осим ако ове очигледне разлике не помири тзв. судски активизам, како се чини вероватним."
Бубић подвлачи да се "евидентним недоследностима ставља прст у око владавини права и даље гура овај политички процес у којем се од Тужилаштва БиХ фаворизује нелегитимни страни држављанин на штету држављана БиХ".
