Србија и Балкан
Писмо из Сарајева о политици ЕУ према Западном Балкану: Мање преговора, више силе
ЕУ је занемарила своје спољнополитичке обавезе на Западном Балкану, сматра виши сарадник Савета за политику демократизације Курт Басенер, па позива блок да појача силу "одвраћања" у БиХ, а Србију, која прети тзв. Косову "инвазијом", притегне да призна његову самопроглашену независност
Европска унија запала је у ћорсокак неуспеха у области спољне политике на самим границама блока, где званичне изјаве никада нису биле у већој супротности са реалношћу на терену, пише из Сарајева један од оснивача и виши сарадник Савета за политику демократизације Курт Басенер, чије писмо преноси "Фајненшел тајмс".
Западни Балкан је једини регион у коме се САД доследно повинују лидерству свог демократског партнера ЕУ, наводи Басенер, па ипак, како додаје, упркос "ширем спектру инструмената политике" предуго се ЕУ обраћала региону готово искључиво кроз свој процес проширења, наводи он.
Басенер тврди да је тако ЕУ "занемарила своје спољнополитичке обавезе, укључујући силу одвраћања у Босни и Херцеговини која има мандат по Дејтонском мировном споразуму и овлашћење Савета безбедности Уједињених нација према Поглављу 7".
Аутор замера што су ове снаге мање од силе која је потребна да представља кредибилно средство одвраћања од претњи миру и територијалном интегритету, како истиче.
"Поред тога, ЕУ наводи да ће подржати локалне власти, које имају примарну одговорност за одржавање безбедног окружења, пркосећи разлогу због којег мандат и постоји за почетак: наиме, да осујети покушаје локалних власти да наруше мир", пише Басенер.
Након призива већих снага за одвраћање како би се одвратиле претње миру и територијалном интегритету БиХ, којој, ако је судити по готово истоветном наративу неких других западних званичника и стручњака, "прети" Република Српска, Басенер се окренуо и Србији. Ту је појам територијални интегритет добио ново значење у ауторовом залагању за независно Косово.
"Жеља да се одржи фикција да је дијалог Београда и Приштине још жив приморава ЕУ на све врсте увреда које у ствари награђују Србију, упркос наводима о умешаности Србије у недавно насиље, и периодичним (и текућим) претњама инвазијом. Удаљавајући се од првобитно декларисаног циља да се постигне међусобно признање Србије и Косова, као и служећи као штит ауторитарном председнику Србије Александру Вучићу, дијалог служи као скретање са истинског решавања проблема", пише аутор.
Са констатацијом да Србија прети тзв. Косову инвазијом за коју, очекивано, не даје ниједан доказ, као ни за тврдње о умешаности Београда у насиље на КиМ, јер тога и нема, Басенер све наде полаже у Борељову наследницу Кају Калас.
"Нова висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас показала је лидерство и визију за Европу и шири Запад као премијер Естоније, посебно у погледу одговора на руски агресорски рат против Украјине. Надам се да ће она предузети закаснели задатак да политика ЕУ и ширег Запада буде у складу са вредностима демократије и људског достојанства које сматрамо драгим", наводи се у тексту.
Стручњак сарајевског центра јој предлаже да почне "тако што ће водити Запад ка обнављању кредибилног одвраћања на Балкану и почети да се супротставља назадовању демократије које је тамо одавно видљиво".
Изгледа да је једина промена у овом наративу утеривања демократије оружјем и војном силом у томе што се то некада звало "интервенција", а данас је то "одвраћање".
