Заједница Бекташа, чији се светски центар налази у Тирани, тражи од Албаније посебан статус попут Ватикана у Италији, а најаве албанског премијера Едија Раме, да ће у блиској будућности објавити планове у вези са тим захтевом, изненадиле су поглавара ове заједнице Хаџи Деде Баба Едмонда Брахимаја.
Он је у изјави за "Косово онлајн" потврдио да од државе траже посебан статус и навео да су Бекташи у Албанији регистровани као невладина, непрофитна организација.
"Желимо да нам албанска држава одобри посебан статус попут Ватикана у Италији. Ми то заслужујемо, то заслужује наша заједница. Како је рекао Папа Јован Павле Други, без Бекташа не би било Албаније. Замислите колико је бекташизам био важан за ову земљу. Овде, у нашем центру, имамо 35 хектара површине. Ово је светски центар Бекташа. Желимо посебан статус. Ту нема ништа лоше. Ми то морамо да решмо као Албанци, не смемо да чекамо да странци дођу и реше то уместо нас", рекао је Баба Монди.
Према његовим речима више од педесет посто становништва Албаније су Бекташи, што потврђује студија коју је урадила та заједница.
"Урадили смо једну књигу о географској распрострањености наших верника у Албанији, коју ћемо објавити и показати међународним институцијама и нашим верницима да би се знало ко су Бекташи. Она ће показати које су то области где се налазе бекташи. Код нас је било 113 текија, и 1.100 турбета. То су за нас била света места. Сви су верификовани и биће обележени на мапи, да их види цела Албанија и цео свет. Ми Бекташи се трудимо да будемо фактор мира, какви смо били и какви ћемо увек бити", каже Баба Монди.
Баба Монди сматра да проглашење бекташког центра за државу, каква је Ватикан, нема препрека чак ни територијалних, јер имају велике поседе у Албанији. Наглашава и то да се за већим делом имовине која им је одузета у време комунизма, захтева пред овдашњом Агенцијом за реституцију.
Бекташка заједница, када јој је рад у Турској забранио Мустафа Кемал Ататурк, у Албанију се преселила пре једног века. Званично је призната 1920. године на конгресу у Лушњи којим је успостављана албанска држава. Касније 1930. године Ахмет Зогу је посебним декретом дозволио успостављање светског центра Бекташа у Тирани. Њени чланови су били многе истакнуте личности попут књижевника Исмаила Кемалија, али и донедавног председника Иљира Мете. Албанија је Дан Новруза, њаважнији празник Бекташа, за државни празник прогласила 1992. године.
Бекташи су исламски дервишки ред, братство које следи учење Хаџи Бекташа Велија, анадолијског мистика и дервиша из 13. века. Током османског периода покрет био је веома утицајан међу јаничарима и ширио се на Балкан, највише у Албанији. Конзервативни муслимани шиити и сунити сматају их јеретицима и сектом. Бекташа има и на Косову, у Северној Македонији као и у још 31 земљи.