РТ Балкан анализа: Каква је порука Вучићевог говора у УН?

Пандорина кутија из које је излетело кршење међународног права и правде није отворена ни пре две ни пре пет година, већ много раније и то у случају Србије која је 1999. године, заједно са Црном Гором, бомбардована без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и која је жртва непоштовања Резолуције 1244 истих тих УН, а која се односи на део њене територије, Косово и Метохију. 

На то је у свом говору пред Генералном скупштином УН, између осталог, указао председник Србије Александар Вучић говорећи о неопходности мира, заштити традиционалних вредности, али и поштовању међународног права и права суверених држава.

"Они који су извршили агресију на Србију, покушали да јој одвоје део територије, покушавају и данас да отцепе КиМ од Србије. И када их питате по ком то међународном акту раде, добијете најглупљи могући одговор на свету: 'Не прихватамо Повељу УН и Резолуцију УН зато што је за нас промењена ситуација јер смо признали независност Косова'. Тиме су велике силе поручиле да их је баш брига и за УН и за право. Можемо да радимо шта нам се хоће, како нам се хоће и колико год нам се хоће", поручио је, између осталог, Вучић у свом обраћању.

Председник Србије био је директнији у свом јучерашњем обраћању него прошли пут када је говорио пред УН, говор је био јасан и аргументован, а то што је прозвао Запад - па морао је њих да прозове јер они и јесу одговорни за проблеме на које је указао, оцењује у изјави за РТ Балкан каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

"Србија је у овом тренутку апсолутно најбољи пример кршења међународног права и то по више основа. Од тога да се оспорава суверенитет и територијални интегритет суверене државе, пуноправне чланице УН са признатим границама. Затим, да нападате суверену државу која никог није нападала и вршите агресију на њу без одобрења СБ, без ичега. Трећа ствар: да не поштујете резолуцију која је обавезујућа, која је на снази, Резолуцију 1244 и то да је не поштују они који су је донели. Све су то кршења, а да не говоримо о војсци (тзв. Косова), људским правима и свему ономе у шта се сада на Западу куну", каже Миливојевић.

Он додаје да је Србија, такође, најочитији пример двоструких стандарда и интереса великих западних сила да своје циљеве реализују силом, због чега је, такође, било важно да се у обраћању српског председника и на то укаже.

Српски званичници о Вучићевом говору у УН: Храбра одбрана суверенитета и међународног права

"Важно је и место и време да се на то подсети управо данас када се међународно право масовно крши, важно је да се то тамо каже, поготову што се свет променио, што су ствари о којима је Вучић говорио више него актуелне, и друго и због нас самих, због Србије", указује Миливојевић.

Он истиче да су заседања Генералне скупштине УН пре десетак година била пуна лепих речи и фраза, уз уверавања и поруке да се иде напред, док су ове и прошле године показала да постоји општа забринутост без обзира са које позиције ко говори.

"Ствара се критична маса незадовољства овим стањем у међународним односима, понашањем великих, али и општом ситуацијом и општом забринутошћу за будућност човечанства. У таквим околностима треба подсећати на ствари о којима је говорио Вучић. Такође, морамо да одржимо и ту већину коју имамо у УН, те две трећине човечанства које је на нашој страни", наводи Миливојевић. 

Он напомиње да је веома важна порука била и та да нећемо прихватити никакво признање Косова, нити ћемо пристати на одрицање од КиМ, међународног права и принципа Резолуције 1244.

УН одавно нису сцена у великој светској борби за мир, нити су активни учесник у тој великој бици, оне су временом постале само формални печат на све оно што одлучи земља у чијим границама се и налази седиште УН у Њујорку, каже за РТ Балкан редитељ Драгослав Бокан.

"Понекад неко треба да тресне ципелом о говорницу, а понекад може и мирним гласом да удари громовито по равнодушности присутних и каже да је цар, велики светски хегемон, го. То је учинио наш председник пре свега тиме што је указао на рушење међународног права и правде и неизбежне последице", каже Бокан.

То што је пред светским камерама урадио Вучић је нека врста последње опомене пред сурово атомско трежњење које се може догодити ако не почне да се вуче ручна кочница и ако не почне да се гледа, у огледалу сопствених грешака, на могућности за измирење, указује Бокан.

"Говор је био усмерен великима и то посебно онима који другима држе лекције о моралу, кршењу међународног права, а сами ћуте и понашају се као пословна пратња када је реч о правом узрочнику сукоба, а то је, нажалост, америчка дубока држава и сви њени покорни савезници", истиче Бокан.

Он додаје да је прича о КиМ у овом контексту била прецизна и конкретна илустрација оквирне приче о непоштовању међународног права и равнодушности оних који се понекад понашају као невиђено морално осетљиви, а у ствари, како наглашава, све време дремају док им не укључе тастером њихове гласове они који су их тамо довели.

Вучић одликовао Небензју: Представник Русије поручио да је Косово срце Србије

"Прича о КиМ је разлог зашто наш председник има право да говори то што говори. И то није само нека идеолошка флоскула једне групе која је против друге групе земаља. То је директан пример свих примера непоштовања међународног права, па чак и основног осећања за људска права кад је реч о судбини Србије и српског народа као жртве и мученика на КиМ", каже Бокан.

У одбрани нашег народа и неодустајне идеје да су Косово и Метохија део Србије, како напомиње наш саговорник, све је на нашој страни.

"Не само по ономе што ми зовемо Резолуција 1244, него по самој суштини из било ког угла да гледате, правде, Божје, људске, закона. Све је на нашој страни сем голе силе иза које стоје и Бондстил и Американци и они који утичу на то да УН не горе од протеста, као што постоје протести везани за судбину Палестине. То говори о постојању идеолошког концепта где они за исту ствар неки пут дремају, а неки пут плачу", наводи Бокан. 

Како напомиње, са тим смо се суочили одавно, тако да у говору председника Вучића нема чуђења зашто је то тако.

"Уместо тога, ту је увек упорно и поново позив на то да оно што се говори почне и да се дешава на терену и да се ради у тренутку док се говори, а не 20 година након тога", истиче Бокан.